Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jan.2023, 19:22

Knjige kojima ćemo se vraćati

Mnogo je knjiga koje su nam bile značajne tokom 2022. godine, a značiće nam i dalje i zato su one, u moru robe kratkog roka, najbolja investicija.

Brojne su liste najčitanijih ili najbolje prodavanih knjiga u 2022. (nemamo dokaze da između ove dve odrednice možemo staviti znak jednakosti), koje su objavili izdavači početkom ove godine, a tu i tamo imamo i liste najboljih knjiga koje su izabrali književni kritičari. Kad je reč o prodatim knjigama, tu govore cifre, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kad je reč o izboru najboljih knjiga, možemo da pretpostavimo da ničiji izbor nije lišen subjektivnih stavova, čega neće biti lišen verovatno ni ovaj pregled, ali svaki pasionirani čitalac sigurno je formirao i sopstvenu listu, što opet ne znači da na neka izuzetna izdanja u 2022. ne treba ponovo ukazati.

Iz izdavačke kuće „Arhipelag” saopštavaju da se, kad je reč o njihovim izdanjima, među najčitanijim delima u protekloj godini nalaze tri knjige Danila Kiša („Iz prepiske”, „Rani jadi” i „Enciklopedija mrtvih”), istoriografska studija ruskog istoričara Olega Hlevnjuka „Staljin. Život jednog vođe”, dve knjige Ljudmile Ulicke („Zaista kuga” i „O telu duše”), dve knjige priča Mihajla Pantića („Priče o piscima” i „Nijedna od sedam”), dve knjige Srđana V. Tešina, („Mokrinske hronike” i „Luka kaže”), roman Jelene Lengold „Lakonogi dan”, istorijski roman Nikole Moravčevića „Veliki župan”, roman Vladimira Jaćimovića „Povratak na Zejrek” i druge...

Iz ovog spiska, međutim, svakako treba izdvojiti „Povratak na Zejrek” kao jedno od najlepših iznenađenja na domaćoj književnoj sceni. S prvim romanom i uopšte prvim objavljenim delom, Vladimir Jaćimović je svojim bogatim književnim stilom najavio da bi na njega moglo ozbiljno da se računa.

„Akademska knjiga” saopštava da su se u toku prošle godine od njihovih izdanja najbolje prodavala dela ruskog nobelovca Aleksandra Solženjicina. Monumentalni „Arhipelag Gulag I-III”, jedno od najznačajnijih dela 20. veka, nakon višedecenijske pauze ponovo je postao dostupan našoj publici. Stoga iz ove izdavačke kuće najavljuju da će ove godine objaviti izbor priča Aleksandra Solženjicina, koje se prvi put objavljuju na našem jeziku. Takođe dodaju da su veliku pažnju izazvale i knjige „Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj” Mijata Lakićevića, „Nova opšta istorija Meksika” (24 autora), kao i knjiga „Posledice kapitalizma” Noama Čomskog i Marva Votersona.

Treba dodati da je „Akademska knjiga” objavila i novi roman francuske autorke Kamij Lorans „Žensko”, za koji joj je ideju dao pokret „MeToo”. Autorka, poznata našim čitaocima po romanu „Mogla bih to biti ja”, kaže da je „Žensko“ priča o tri žene: njoj, njenoj majci, domaćici, koja bez odobrenja muža nije mogla da se zaposli ili otvori račun u banci, i o njenoj kćerki koja joj je donela slobodu.

Kad je reč o izdanjima izdavačke kuće „Klio”, apsolutni šampion kad je reč o prodaji je „Intelektualna istorija Evrope”, Marvina Perija. Slede „Zašto narodi propadaju” Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona i bestseler „Sunovrat” Manuela Kastelsa. Prijatno iznenađenje su napravili „Dorsi” Grejla Markusa i roman „Svinja” slovačkog autora Arpada Soltesa, koji je izazvao veliku pažnju i odličnu prodaju, kažu nam iz „Klija”.

„Laguna” navodi dugačak spisak knjiga koje su obeležile 2022, a iz tog spiska svakako treba izdvojiti dva nova romana Gorana Petrovića („Papir” i „Ikonostas”), zatim roman prerano preminulog Dejana Tiaga Stankovića „Odakle sam bila više nisam”, te biser „Lagunine” produkcije protekle godine „Stilske vežbe” Rejmona Kenoa u prevodu Danila Kiša i sa njegovim ilustracijama, a ne treba preskočiti ni „Nebeska dvorišta” vladike Grirogija.

Iz bogate produkcije izdavačke kuće „Booka” koja za svoje čitaoce bira „najbolje od savremene proze” teško je reći šta je najbolje, jer je gotovo sve podjednako dobro: od „Kopenhaške trilogije” jedne od najznačajnijih danskih književnica Tove Ditlevsen, „Evropskog proleća” Kaspara Kolinga Nilsena ili knjige „Sećanju na sećanje” ruske autorke Marije Stepanove, o kojima smo već pisali, do na primer „Tirze” Arnona Grunberga, romana koji nudi fascinantan spoj porodične drame, trilera i analize srednje klase. Ne treba preskočiti ni „Požar” Danijele Krin, koja u ovoj knjizi daje delikatno iznijansiranu i višeslojnu analizu današnjeg vremena kroz ponovno zbližavanje bračnog para.

„Booka” prednjači u objavljivanju regionalnih pisaca, a na samom kraju prošle godine objavila je i novu knjigu Đurđice Čilić „Novi kraj”, koja je, kako potvrđuje ovaj izdavač, bila jedna od najbolje prodavanih njihovih izdanja za praznike. Reč je o zbirci autofikcijskih crtica u kojima se prepliću autorkina prošlost u Vitezu, bosanskom gradiću, i sadašnjost u Zagrebu. Sve u crticama Đurđice Čilić, pa i jedno sasvim obično bosansko jutro, dobija odsjaj „Zlatnog dana”, pesme Bisere Veletanlić, koja je podseća na majku.

Književnu gozbu u 2022. priredila je čitaocima i „Geopoetika”. Dovoljno je pomenuti „Elizabet Finč” genijalnog Džulijana Barnsa, po nekima, njegovu najbolju knjigu koja nije samo roman već omaž filozofiji i poziv da mislimo svojom glavom. Književna gozba su i „Reči” Žaka Prevera u novom prevodu profesora Radivoja Konstantinovića u izdanju „Kontrasta”. Ne smemo zaboraviti ni „Štrik” koji je 2022. obradovao čitaoce romanom Simon de Bovoar „Pridošlica”, kao i knjigama nobelovke Ani Erno „Zaposednutost” i „Jedna žena”. Ove godine treba da budu objavljene još dve knjige aktuelne nobelovke Erno, kažu iz izdavačke kuće „Štrik”.

Mnogo je još knjiga koje ovde nisu stale, a bile su nam značajne prošle godine i značiće nam i dalje, jer dobrim knjigama se uvek vraćamo. Zato su one, u moru robe kratkog roka, najbolja investicija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...