Izvor: Blic, 20.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga u raljama straha i interesa
Knjiga Šeri Džons „Dragulj Medine" („Beobuk"), tačnije lavina koju je pokrenula, ne prestaje da intrigira javnost. Prestižna izdavačka kuća „Rendom haus" je, dakle, zbog određenih upozorenja, odustala od objavljivanja, ovdašnji izdavač „Beobuk" je objavio, pa povukao tiraž. Pitanje koje intrigira knjigoljupce (i ne samo njih) jeste šta je, zapravo, u knjizi sporno, o čemu za „Blic" govori Eladin Ašćerić, sekretar odbora Islamske zajednice, kao i Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jasić, čelnik „Beobuka", koji je ujedno i urednik „Dragulja Medine". Poslenici kulturne javnosti u svetu i kod nas, razume se, reaguju. Salman Ruždi u tome vidi „opasnu autocenzuru". Ovdašnji brojni (ne)zvanični komentari knjigu vide zapravo kao kolateralnu štetu, a Zoran Hamović, čelnik „Klija", kaže da nijedna zajednica bilo koje vrste nema razloga da insistira na zabrani knjiga.
Na pitanje „Blica" šta je to zapravo u knjizi sporno, Eladin Ašćerić, sekretar odbora Islamske zajednice, kaže: „Čitao sam knjigu. Vidite, generalni stav Islamske zajednice je da je problematično pisati o božjim poslanicima, jer su detalji iz njihovog života uzor milionima ljudi. Teolozi i istraživači su istraživali detalje o životu božjih poslanika i oni postoje i poznate su činjenice. Problematičan je pristup spisateljice, iako se vidi pozitivnost u nameri da opiše Muhameda kao vrsnog, brižnog muža. Ali to je pristup iz mašte.
Na opasku „Blica" da spisateljica nije ni pisala dokumentarno štivo, već beletristiku koja podrazumeva piščevu maštu i fikciju, Aščerić dodaje: „Spoj realnih likova i nerealne mašte je problematičan, romane treba pisati sa izmišljenim likovima, islam jednostavno ne prihvata nikakvo izvrtanje činjenica koje nije utemeljeno. Preterana je reakcija nekih ljudi pa knjiga koja nema nikakvu vrednost dobija na značaju, i sve se više traži."
Aleksandar Jasić, čelnik „Beobuka" koji je i urednik knjige „Dragulj Medine", kaže da u knjizi nisu videli ništa sporno, jer da jesu, ne bi je objavljivali. „Kada smo saznali za odluku 'Rendom hausa’, izdali smo saopštenje u kome smo rekli da ćemo knjigu povući ukoliko se bude ispostavilo da je uvredljiva, a povukli smo je nakon reakcije muslimanske zajednica."
Na komentar „Blica" da je (kakva god) zabrana najbolja reklama, Jašić kaže da, iako knjiga nije zvanično zabranjena, on je neće plasirati ponovo na tržiše niti dodatno štampati.
Na scenu će, po proceni poznavalaca izdavačkih (ne)prilika, verovatno stupiti pirati, ali to je druga i duga priča.
U svetu, koliko je poznato, objavljivanje knjige nisu obustavili Španci, Francuzi, Makedonci. A među intelektualcima u svetu oglasio se i Salman Ruždi (podsetimo se, i sam je imao neprijatna iskustva sa „Satanskim stihovima"), koji kaže: „Veoma sam razočaran saznanjem da će moja izdavačka kuća 'Rendom haus’ obustaviti objavljivanje romana 'Dragulj Medine’ iz straha od represije Islamske zajednice. Reč je o autocenzuri iz straha, a to, zaista, nije dobro."
Na ovdašnjoj sceni nezvanično i zvanično mnogi kulturni poslenici su izrazili dilemu da je zabrana „Dragulja Medine" zapravo poslužila neknjiževnim i neumetničkim (suprotstavljenim) interesima, ističući i svoju zabrinutost zbog oživljavanja cenzure.
Zoran Hamović, čelnik „Klija", kaže:" Pitanje slobode govora i umetničkog iskaza je za nama i smatram da nijedna zajednica, bilo koje vrste, nema razloga da insistira na zabrani knjiga, bez obzira na uverenja onih koji su je stvarali i dilemu da li se ta uverenja suprotstavljaju onima koji knjigu zabranjuju. Ne vidim potrebu da se knjiga povlači iz ruku čitalaca, a još manje smatram da onaj koji knjige zabranjuje čini dobro delo. Ali mogli bi posumnjati da je knjiga ovde samo instrument za postizanje drugih ciljeva, i da je ona ta koja u ovom trenutku trpi najveću štetu. Što se tiče mogućeg narušavanja integriteta, uvek postoji mogućnost da onaj ko vređa bude izveden pred lice pravde i redovni sud."
Sama spisateljica je (u jučerašnjem „Blicu"), između ostalog, rekla da se oslonila na građu sadržanu u 29 već napisanih knjiga, da joj je u kombinatorici faktografije i fikcije namera bila da izrazi poštovanje prema islamskom proroku Muhamedu, da nastalu polemiku vidi i kao moć beletristike.
Dodajmo još i podatak da se, između ostalih, oglasio i Johan Hari, kolumnista „Indipendenta" čije se reči nameću poput zaključka, a koji je, uz napomenu da treba prestati sa strahom od Islama, između ostalog, i dodao: „Pravo da se kritikuje religija je vrlo dragoceno - i teško osvojeno - kao i pravo da se kritikuje vlada. Moramo da ga koristimo ili ćemo ga izgubiti."
Adem Zilkić: „Ne želimo da cenzurišemo knjige"
Na konferenciji za novinare povodom knjige „Dragulj Medine", reis-ul-ulema Adem Zilkić je rekao da Islamska zajednica Srbije ne želi da cenzuriše knjige: „Mi smo protiv preterane reakcije Islamske zajednice u Srbiji i smatramo da se na takav način samo zaoštravaju odnosi među vernicima. Zahtev da se izdavač pokaje je neumesan, jer čovek može da se pokaje samo pred Bogom", izjavio je komentarišući izjave Muamera Zukorlića.
Izvod iz „Dragulja Medine"
„Ajši treba odmora", kaza Muhamed. Glas mu je zvučao umorno, kao i ja. „Molim vas da se raziđete kućama." (...)
Ali moj se suprug brinuo samo za mene. Kad mu se želudac ponovo zgrčio, pa me presamitio od bola, on me je prihvatio i podigao kao da sam ispunjena vazduhom. I uistinu, malo šta drugo je i bilo ostalo u meni. Odlebdela sam na njegovim rukama do svojih soba. On je nogom otvorio vrata i uneo me, a zatim me ponovo postavio da stojim dok mi razmota postelju. Navalila sam se na zid, zahvalna na tišini, sve dok u odaju nije provalila Omerova dreka, a za njom i on sam.
„Gledaj je kako bruka Alahovog svetog Proroka!", viknuo je.
„Galopira kroz srce grada s rukama na tuđem čoveku i s kosom što joj se vije kao kurvina haljina."
„Kurva što joj iz usta smrdi na povraćku i s kosom poput ptičjeg gnezda?", izlete mi. Čak i u onakvom stanju morala sam da se nasmejem.
„Molim te, Omere", reče Muhamed. „Zar ne vidiš da joj nije dobro?"
„Popuštaš joj."
„Radujem se što je vidim živu, hvala dragom Alahu." Od ljubavi u muževljevom pogledu pocrvenela sam. Koliko sam blizu bila da ga izdam s onom varalicom! Safvan mi je zavrteo glavu slobodom, a onda moju sudbinu vezao za svoje želje. Ništa se ne razlikuje od bilo kojeg drugog muškarca. Sem, možda, od Muhameda.
