Izvor: Blic, 25.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga nije geografija
Knjiga nije geografija
Činjenica da je u poslednjih pet godina (a i uopšte uzev nije mnogo drugačije) većina prestižnih književnih priznanja dospela u ruke pisaca koji nisu iz Beograda na izvestan način je stalna tema, posebno u tzv. književnoj čaršiji. Mogu se tu čuti razna nezvanična i zvanična tumačenja; od toga da je (opet) reč o procesu tzv. decentralizacije u kulturi, pa do toga da je reč o izvesnoj provincijalizaciji Beograda. Kako god, tek interes za ovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << temu se ubraja u onu vrstu default priča, koja, zavisno od toga koga pitate, ne gubi na zanimljivosti.
Zbog toga se 'Blic' obratio za tumačenje pomenute činjenice piscima, iz Beograda i unutrašnjosti, i kritičarima. Vasa Pavković
Mislim da je prirodan proces da se kulturna scena, pa i književna, homogenizuje kao jedinstven prostor, i da nema velike razlike u položaju pisca i odnosu prema njemu bilo da živi u takozvanoj unutrašnjosti ili u Beogradu. Možda postoji i jedan suprotan proces, neka vrsta neargumentovanog i neobrazloženog nepoverenja prema piscima iz Beograda. Bar ja to tako nazirem. Zapravo u ukrštanju ova dva smera se dolazi do takvih rezultata. No, najvažnije je to da je reč o dobrim knjigama i piscima bez obzira iz kog grada dolaze. Aleksandar Jerkov
Bilo bi lepo kad bi bilo Srba i na drugim planetama u svemiru pa da i tamo dobijaju književne nagrade; svakako lepše nego da nas nestane s ove planete zemlje. Književne nagrade, uz sve kontroverze, brane nas od tog nestajanja i gledam ih kao da se njima pobadaju bedemi našeg kulturnog opstanka. Kako onda ne biti srećan ako je prostor između njih veći, širi i lepši od preglasnog i teškog Beograda u kojem i ne treba da bude sve najbolje.
Gojko Božović
Postoje tri razloga zbog kojih je u javnosti prisutan utisak da poslednjih godina većinu književnih nagrada dobijaju pisci iz unutrašnjosti. Najpre, veći broj kvalitetnih pisaca piše i živi u unutrašnjosti nego što je to bilo uobičajeno u ranijim periodima. Drugo, to pokazuje da su se promenili socijalni okviri književne karijere: ranije je svaki pisac već posle prvog uspeha ili pokazanog talenta mogao da računa na prelazak u Beograd. U poslednjih petnaestak godina to više nije tako. I treći razlog jeste to što su pisci u unutrašnjosti vidljiviji od onih iz Beograda. Jer, kad neki pisac iz unutrašnjosti dobije nagradu to je upečatljivije nego kad je dobije neko iz ovdašnje prestonice. Živadin Mitrović
Mislim da je to zanimljivo pitanje za sociologe kulture, a što se mene lično tiče rekao bih da je to jedna ohrabrujuća činjenica. Niko, naravno, nema pravo na monopol nad talentima, pa ni Beograd. Po mojoj proceni to je izuzetno dobro ne samo za književnost nego i za kulturu uopšte u gradovima po unutrašnjosti. To je pravi podsticaj i za druge mlade ljude iz unutašnjosti. No, mnogo će zavisiti i od buduće politike Ministarstva kulture republike Srbije. Recimo, koliko će Ministarstvo pomagati regionalne književne časopise. A sve zajedno je, između ostalog, podsticaj za demetropolizaciju kulture. Vesna Trijić
Mislim da je to suvišan podatak, jer ne govori ništa bitno o našoj književnosti, žirijima ili kriterijumima dodele priznanja. To što prestižne nagrade najčešće odnose pisci 'iz unutrašnjosti', nažalost, nije nagoveštaj kulturne 'decentralizacije': Beograd je i dalje jedino pravo žarište našeg književnog života i svaki stvaralac koji bi želeo da bude ozbiljno shvaćen ima izdavača 'u krugu dvojke', što je već tema za razmišljanje. Ali, Beograđani nisu ni u kakvoj prednosti u odnosu na ostale pisce samo zato što su bliže središtu zbivanja, jer bogatija ponuda kulturnih događaja niti čini umetnika, niti uslovljava uspeh njegovog dela. Uostalom, i najveći srpski pisci su rođeni daleko od prestonice (Andrić, Crnjanski, Stanković, Popa...). Radovan Beli Marković
Moje pravo mnjenje je da se takozvana palanka nalazi u čoveku; to nije pitanje geografije. Sem toga ako s kraja na kraj zemlje možete stići u pola dana neozbiljno je govoriti o centru i provinciji. Svetlana Velmar Janković
Da li je to tačna činjenica? Ako je tačna onda ona dokazuje ono što se odavno može pretpostaviti, bar to mogu oni koji prate naš književni život, a to je da mi imamo veoma dobru književnost u kojoj, po mom najdubljem uverenju, nije bitno gde koji pisac živi. Dragan Velikić
Ne mislim da se to može smatrati nekakvom smišljenom strategijom, pre bih rekao da se radi o čistoj slučajnosti. Jer, šta ako većina laureata pomenutih nagrada ima istu krvnu grupu, recimo ‘A pozitivan’? Da li ćemo u tom slučaju izvući zaključak da postoje favorizovane krvne grupe kada su književne nagrade u pitanju? Pre bih govorio o jednom globalnom utisku incesta. Isto nagrađuje isto; tojest lokalno nagrađuje lokalno. Prisutna je tendencija da kritičari koji arbitriraju u žirijima zapravo prave svoju flotu pisaca. Jedini problem je što nedostaje more. Miroslav Josić - Višnjić
A šta znači to ‘unutrašnjost’? Cela se zemlja svela na Beograd! Šta su Čačak, Sombor, moj Stapar, nego predgrađa Beograda. To vi novinari uzmete nešto pa naduvate. Bar da imate neke asne od toga pa ‘ajde, nego ništa! Zoran Ćirić
Mislim da ova nus-pojava samo pokazuje razmere tranzicijske apokalipse koja nas je zadesila. Očigledno da ni književni krugovi nisu imuni na virus korupcije i da je naš prestoni grad zajedno sa svojim piscima žrtva najordinarnijeg konflikta interesa. Očekujem da će nova demokratska manjinska vlada saseći ovu pojavu u korenu, to jest u provinciji. Jer svi mi znamo da u srpskoj književnosti od vajkada važi sveto pravilo koje glasi: U Beogradu žive književnici a u Unutrašnjosti žive učitelji, bibliotekari, boemi-amateri, i poneki pripravnik za popa. Dobrilo Nenadić
O toj temi ne bih znao da kazem ništa. Gledam svoja posla i ne zabadam nos u tuđe stvari. Ne znam ko kome, šta i zašto daje i šta je ko kuvao za ručak po čijem receptu i od čijih namirnica. Pristojnost mi nalaže da budem diskretan, kako kaže Lorka u onoj svojoj čuvenoj pesmi. T. Nježić
