Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga koja se čita i crta
Prema mnogobrojnim anketama, u eri elektronskih medija, današnji čitalac ne zadovoljava se više samo kvalitetnim sadržajem, već od knjige očekuje i dobar izgled: atraktivne korice, zanimljiv povez, ilustracije... Međutim, mnogi izdavači danas nisu spremni ili ne žele da odgovore na ove zahteve zbog čega knjiga, izgleda, gubi bitku od drugih bržih, atraktivnijih medija.
Da bi držala korak sa vremenom, knjiga danas mora da predstavlja multimedijalni proizvod u čijoj izradi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pored književnika, moraju da učestvuju i drugi umetnici, a da maštovito dizajnirane korice knjiga mogu da predstavljaju pravo umetničko delo koje doprinosi popularizaciji književnosti, svedoči i atraktivna inicijativa izdavačke kuće "Penguin" koja je osmislila način kako da privuče pažnju mlađe publike. Naime, ovaj izdavač ponudio je poznatim muzičarima priliku da sami dizajniraju omote svojih omiljenih dela. Šest muzičara prihvatilo je poziv i osmislilo naslovne ilustracije. Ova edicija nazvana je "Design your own cover series".
Pošto Džoni Borel, pevač sastava "Razorlajt", voli da čita knjige koje su, kako kaže, napisali depresivni alkoholičari, opredelio se da dizajnira naslovnu stranu knjige Skota Ficdžeralda "Veliki Getsbi". Na koricama njegove knjige nalazi se tiket za klađenje zato što je Getsbi, zapravo, bilo njegovo kladioničarsko ime prilikom posete Tokiju.
Prazne korice čuvene knjige Brema Stokera "Drakula" muzičar Rajan Adams dekorisao je uz pomoć uljanih boja. Neobičnim linijama Adams je nacrtao siluetu Drakulinog zamka.
Poznati Bek opredelio se za knjigu "Veliki Mon" Alana Furnijea, dok se Sidarta Kosla iz sastava "Goldspot" odlučio da uradi kolaž za omot knjige Hermana Hesea "Stepski vuk". Bendovi "Dragonette and Mr. Hudson" i "Library" oslikali su korice "Alise u zemlji čuda" Luisa Kerola i "Životinjske farme" Džordža Orvela.
Zaposleni u izdavačkoj kući "Penguin" zadovoljni su ovim smelim pokušajem jer su svih šest knjiga, koje se već nalaze u prodaji, izazvale veliku pažnju čitalaca.
O tome koliko naše izdavačke kuće vode računa o kompletnom izgledu knjige i da li su razmišljali o nekom sličnom poduhvatu razgovarali smo sa našim vodećim izdavačima.
Petar Živadinović iz izdavačke kuće "Paideja" za "Politiku" kaže da uvek vodi računa o opremi knjige i da za ovaj posao angažuje školovane dizajnere.
– Trudimo se da presvlake budu u boji, iako tu nema mesta za neke posebne egzibicije. Imamo biblioteke koje imaju svoju formu i obično se opredeljujemo za reprodukcije umetničkih dela stranih i domaćih autora sa kojima imamo dobru saradnju. Na ovaj način pokušavamo da vežemo pisanu reč za sliku jer su to dve umetnosti koje se dopunjuju, tvrdi Živadinović, dodajući da je ova izdavačka kuća uvek otvorena za mlade autore. Prema njegovim rečima, uskoro će biti raspisan konkurs za redizajn korica tako da će svim mladim dizajnerima biti pružena prilika da se okušaju i u ovom poslu.
Naš sagovornik smatra da omot knjige treba da, pre svega, informiše, ali i privuče potencijalne čitaoce.
– Obraćamo se mladim i obrazovanim čitaocima sa željom da ih podstaknemo da pišu i čitaju. To je zapravo obaveza medija, a izdavači su tu da pomognu, zaključuje Živadinović.
Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće "Klio", veoma je kategoričan kada govori o vizuelnom aspektu knjige. Prema njegovim rečima, oprema knjige podrazumeva tehničko i likovno uređenje, s tim što je posao tehničkog urednika u današnje vreme gotovo zapostavljen zbog pojave kompjutera.
Pravo pitanje je, dodaje Hamović, kako se jedna knjiga može pretvoriti u estetski objekat. Naš sagovornik smatra da korice moraju da odgovaraju sadržaju knjige i da se mnogi izdavači u našoj zemlji bave neprofesionalno ovom strukom.
– Skoro devedeset odsto naše produkcije predstavljaju visokodizajnirane knjige koje su bez ikakvog ukusa. Reč je o kič produkciji i estetskom škartu. Omot knjige ne treba da bode oči čitaoca, već treba da pruži osećaj zadovoljstva i uživanja – tvrdi Hamović. Po njemu, "oblačenje" knjige u prepoznatljive i često korišćene reprodukcije poznatih umetnika predstavlja liniju manjeg otpora i neku vrstu "duhovne lenjosti".
– Korica je isto što i naslov. Ona treba da motiviše čitaoca i da ga, poput ključa, uvede u sadržaj dela, ističe naš sagovornik.
Direktor izdavačke kuće "Klio" uspostavio je saradnju sa vizuelnim umetnicima i muzičarima koji će, u okviru novoosnovane biblioteke "Čuda", proizvoditi umetnički događaj vođeni idejom knjige.
– Želimo da spojimo književnu sa drugim umetnostima. U današnje vreme ne postoji samo jedna umetnost generisana od ostalih, već samo ideja koja se čita i izgovara različitim jezicima – kaže Zoran Hamović.
Jasmina Vozlić iz izdavačke kuće "Geopoetika" takođe smatra da je omot knjige veoma značajan u plasmanu jednog dela. Stoga, ovaj izdavač već nekoliko godina sarađuje sa dizajnerom Jovanom Čekićem koji se brine o vizuelnom identitetu knjige.
– Pored toga što pažljivo biramo koje autore objavljujemo, tako vodimo računa i o koricama koje moraju da budu indirektna asocijacija na delo. Trudimo se da izgledom knjige privučemo pažnju publike. Kvalitetan sadržaj dela mora da se prepozna i na koricama knjige – kaže Jasmina Vozlić.
[objavljeno: ]
