Izvor: Blic, 02.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knežev san izazov za kustose
Knežev san izazov za kustose
Nakon najave da bi u nekadašnjem Novom dvoru, danas zgradi Predsedništva Srbije, mogao ponovo biti smešten Muzej kneza Pavla, tačnije namesnikova zbirka koja se čuva u Narodnom muzeju, nametnulo se pitanje šta sve sadrži namesnikova zbirka, tj. kako je izgledala postavka u Novom dvoru, 1936. kada je Muzej kneza Pavla otvoren.
U prizmelju Muzeja kneza Pavla bili su nalazi iz Vinče, Pločnika i Starčeva, dela arhajske grčke kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Trebeništa i umetnost klasične Grčke (na primer Atena Partenos). U tzv. Rimskoj sali bili su: Satir iz Stobija, Glava Rimljanina iz Kladova i Portret Konstantina Velikog iz Niša. Srednjovekovna zbirku činili su ostaci bazilike u Stobiju, Miroslavljevo jevanđelje, zlatno prstenje kraljice Teodore. Na prvom spratu bila je Karađorđeva soba i do nje soba kneza Miloša, u velikoj sali, u vitrinama insignije kralja Petra Prvog (kruna, skiptar, plašt), pored 'Krunisanja cara Dušana', Paje Jovanovića, potom soba Vuka Karadžića, pa u osam odaja jugoslovensko sliklarstvo i skulptura, i na drugom spratu dela savremenika i stranih umetnika. U toj tzv. francuskoj sali bili su pokloni više uglednih ličnosti iz Evrope ili otkupi uglavnom načinjeni u Parizu. Knez Pavle je iz svoje zbirke poklonio Muzeju 49 dela jugoslovenskih i 20 dela stranih slikara.
Dileme šta su pokloni kneza namesnika Pavla srpskom narodu zapravo ne bi trebalo da bude, ako su inventarske knjige sačuvane i uredno prepisivane. Milan Kašanin, prvi direktor Muzeja, je u časopisu 'Umetnički pregled' naveo na primer da je sa prolećne izložbe knez Pavle otkupio i poklonio Muzeju sledeće radove: 'Devojku s mačkom' (B. Becića), 'Sejači' (D. Vidmara), 'Enterijer (N. Gvozdenovića), 'Predeo' (Petra Lubarde), 'Mrtvu prirodu' (Ž. Nastasijevića), kao i dela Marka Čelebonovića, F. Kršinića, Riste Stijovića...'U stalnoj postavci nalazili su se slike_arhiva Kamija Koroa (lični knežev poklon), Alfreda Sisleja, Kamija Pisaroa, Edgara Degaa, Žana Renoara, Pola Gogena, Anri de Tuluz Lotreka, Anrija Matisa, Andre Derena, a neđu crtežima i akvarelima bila su zastupljena dela Gistava Moroa, Pabla Pikasa, Amedea Modiljanija...
Šta je od tih dela Knez sam kupio i poklonio Muzeju, šta je preko svojih kontakata u svetu dobio da bi ostvario svoj san o 'modernoj galeriji', kao i to šta je sve posedovao Narodni muzej pre nego što je preimenovan u Muzej kneza Pavla, šta je nakon Drugog svetskog rata, sam Narodni muzej pribavljao, šta kupovao a šta dobijao, šta izmestio u druge institucije kulture, pitanje je kojim se stručnjaci moraju baviti ako Vlada donese odluku da se zgrada predsedništva dodeli Narodnom muzeju, a ovaj u nju smesti Kneževu zbirku (i nazove je Muzej kneza Pavla). Jer, knez Pavle, osim slika, kupovao je i porcelan, staklo, tapiserije, tepihe i knjige. A imao je i privatnu zbirku koja se nalazi u Belom dvoru na Dedinju. Iz popisa načinjenog 1990. godine vidi se da se tamo među više desetina slika nalaze i 'Vavedenje' renesansnog umetnika Alberta Altdorfera, 'Kićenje bika' Paola Veronezea, dve slike_arhiva Nikole Pusena, jedna Ežena Fromantena i čuvena 'Čovek sa falutom' koja se pripisuje Rembrantu...
Rečju, kustosima predstoji ozbiljna muzeološka rasprava. M. Marjanović
