Izvor: Blic, 11.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klovnovi kao heroji
Klovnovi kao heroji
Na Trgu pjesnika u Budvi, u nedelju uveče, gostovao je dr Mile Lompar, profesor Filo- loškog fakulteta u Beogradu koji je govorio o Njegošu i moderni, a povodom svoje istoimene knjige. Ovaj ugledni poznavalac književnosti, autor nekoliko zapaženih studija od kojih je poslednja posvećena Crnjanskom, raslojavao je Njegoševo pesništvo ističući njegovu lepotu, višeslojnost, značaj, aktuelnost... Po Lomparovim rečima, 'Luči Mikrokozmi' Njegoš se bavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pitanjem 'ko sam ja' i u tom delu reči odgovaraju stvarima. I u 'Gorskom vjencu' on istražuje pitanje 'ko smo mi' i na pijedestal diže herojstvo, dok u 'Lažnom caru Šćepanu Malom' reči više ne odgovaraju stvarima i postavlja se pitanje 'Ko su oni' (koji su poverovali da je Šćepan ruski car). Time se postavlja i dilema o smislu herojstva. Jer, kako kaže Lom herojstvo obezvređuje život a slavi smrt u ime slobode. U situaciji kada se istinski gine za lažnog cara čitava postavka je dovedena u pitanje. Reč se odvojila od stvari, deluje samosglasno, funkcioniše samo ime, u ovom slučaju ruskog cara, koga uistinu nema. I laž pokreće herojsku priču i točak istorije. A lakrdijaš uvek košta ljudske živote. Drama XX veka se intenzivno bavi tom temom, a istorija je pokazuje.
Govoreći za 'Blic' o on- ome u čemu se danas ogleda Njegoševa modernost, profesor Lompar kaže da je ovaj velikan u delu 'Lažni car Šćepan Mali' otkrio moderan momenat svog pesništva jer je raskinuo vezu između reči i stvari, a uspostavio odnos između istine i laži, tragedije i farse, smrti i lakrdije. 'On je nagovestio istorijsko iskustvo moderno g svega, posebno XX veka jer je u srce herojske pripovesti smestio laž, odnosno ništariju. Klovn se pokazuje kao zakonomerni ishod herojske priče.
Kakav je odnos naše savremene kulture prema Njegoševom delu?
- Srpska kultura je izvršila svojevrsnu identifikaciju sa Njegoševim pesništvom. Ali, ona je uzela iz tog pesništva ono što joj odgovara istovremeno zatirući u nerazbirljivost čitave slojeve tog pesništva. Otuda je on postao noćna mora školskih programa i živi teror svetkovina i priredbi. Svi znaju džeferdar Vuka Mandušića a nikome ne padaju na pamet stihovi: 'Budale su ljudi od starina budale će ostati dovjeka'. Budale su, dakle, ljudi kada u herojstvu ginu braneći lažnog cara.
Rekli ste da to Njegoševo delo anticipira iskustvo XX veka. Na koji način ono korespondira sa današnjicom?
- Korespondira u velikom stepenu i moglo bi se reći da o književnom delu nije moguće spoznati celu istinu u jednom času već se ona otkriva polako i tokom vremena. Bez iskustva modernog sveta, kao i našeg neposrednog, možda ne bi bilo moguće dospeti do duboko negativne misli lika Lažnog cara Šćepana Malog. Ne bi nam bilo toliko blisko. To je najdepresivnija Njegoševa knjiga, a ovo što nam se događa je najdepresivnije što sam doživeo. T. NJEŽIĆ 'Divlji med' u Barbakani
Večeras se u okviru programa festivala 'Budva grad - teatar' 'Ateljea 212', u bašti 'Barbakane', igra predstava 'Divlji med' Majkla Frejna, po Čehovljevom 'Platonovu' , u režiji Dejana Mijača. Igraju (Svetlana Bojković, Anica Dobra, Petar Kralj, Boris Isaković, Tihomir Stanić, Đuza Stojiljković, Branka Šelić i drugi.
