Izvor: Politika, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasika nije dosadna
Ako mislite suprotno, onda niste bili na pravom mestu u pravo vreme, kaže Nemanja Stanković, najperspektivniji mladi umetnik godine
Želeo je da postane glumac dok nije shvatio da nema talenta. Nema druge – sa svega pet godina uzeo je instrument u ruke. I to "sasvim slučajno" – primljen je u muzičku školu dok je otišao da sačeka kraj audicije na koju se prijavila starija sestra Milica, pa se i sam okušao, i prošao. Kocka je bačena, izbor pada na violončelo. Danas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 21. godini, Nemanja Stanković proglašen je za najperspektivnijeg mladog umetnika godine i time osvojio niz nagrada koju dodeljuje umetničko udruženje ArtLink sa ciljem podsticanja stvaralaštva mladih.
Student je druge godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Sandre Belić. Iza njega su specijalna priznanja, prve nagrade na republičkim, međunarodnim, saveznim takmičenjima, solistički koncert na Bemusu 2005, nastup na Čelo festu pre dve, kao i ove, godine, angažman u orkestru Gudači Sv. Đorđa i radionice u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni. Očekuje ga festival u Ohridu krajem jula, seminar kod profesora Vajsa u Austriji, kurs kod Natalije Gutman...
Oduvek su se dobre note znale prepoznati u njegovoj porodici. Majka je profesor muzike, a Nemanja u šali dodaje da je tata takođe muzikalan "samo nije imao prilike da iskaže svoj talenat". Nastupe sa sestrom Milicom, studentkinjom klavira, doživljava kao čisto zadovoljstvo.
– Odlično se slažemo i dok sviramo osećam da isto razmišljamo. –Postoje ambiciozni roditelji čija se očekivanja nikad ne ispune, a kod nas i bez toga sve glatko funkcioniše, priča Nemanja Stanković uz komentar da mu je "baš merak" kada svira sa sestrom sa kojom danas živi u glavnom gradu.
Kada se preselio iz rodnog Kragujevca u Beograd često mu je nedostajala kuća da bi kasnije uvideo prednosti većeg grada u kojem je svako veče neko dešavanje i dobra svirka. Rado posećuje koncerte, a pre neko veče je i zakasnio na jedan gledajući finale u tenisu... Privatno se ne ograničava na klasiku ako "Pepersi" ili "Neverne bebe" imaju kvalitetne pesme. Priča nam da mu slušanje drugih vrsta muzike pomaže da shvati šta je kvalitet, a ukoliko mu se neko klasično delo ne dopadne dovoljno, smatra da još nije dostigao taj nivo da bi ga razumeo na pravi način. Nastoji da postiže više nivoe, svestan da se iskustvo stiče u praksi. Zbog toga je zahvalan udruženju ArtLink i prilici koja mu je pružena izborom za ovogodišnjeg laureata, što podrazumeva organizaciju solističkog koncerta, nagradu od 2 000 evra, snimanje CD i medijsku promociju tokom godine. Ne zaboravlja da pomene one koji su mu pomogli da dotle dođe.
– Za instrumentaliste je najvažnije da imaju dobre profesore, a u mom slučaju to su Natalija Tomić, Boža Saramandić i Sandra Belić, i bez njihove podrške ne bi bilo ni nagrada. Uopšte, važno je imati dobrog profesora koji radi sa muzičarem, koji ga pazi i uvek misli na njega, i to mnogo znači.
Takmičenja doživljava kao podsticaj za sviranje i širenje koncertnog programa, za čime trenutno sve više teži. – Pri koncipiranju repertoara čovek mora da bude maštovit i da ima kontakt sa publikom, a onima koji misle da je klasika dosadna mogu da kažem da možda nisu bili na pravom mestu u pravo vreme. I velika umetnička imena ponekad se ne pokažu u dobrom svetlu sa određenim repertoarom, ukoliko nastup shvate kao rutinu, kaže mladi čelista.
Nemanja Stanković priznaje da se on na medijsku pažnju još nije navikao jer "skoro da je i nije bilo", pa je valjda zbog toga ovaj skroman i drag mladić posle svakog svog odgovora za naš list, potpuno neodoljivo ponavljao: "Pitajte me još nešto..."
Dok privodimo razgovor kraju i pričamo o instrumentu na kojem svira, uzgred i nenametljivo pominje da nije mogao da nađe pokrovitelja za violončelo, pa su roditelji prodali stan i preselili se u manji, da bi mu kupili instrument od 6.000 evra. A onda i taj manji prodali i preselili se u kuću kod bake, da bi sestra i on mogli da iznajme stan dok se školuju u Beogradu.
– Uvek smo imali njihovu podršku i zahvalan sam im zbog toga jer znaju da su nam potrebni dobri uslovi za rad. Svesni smo koliko im svaki naš uspeh znači i umemo da cenimo to što su se za nas mnogo žrtvovali, kaže mladi i talentovani Nemanja Stanković pohvalivši se da je sve ispite dao u junu, sa prosekom 9,64.
M. Sretenović
[objavljeno: 16.07.2007.]
