Izvor: Blic, 21.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kino za groš
Kino za groš
Ne mogu da se setim lepšeg načina da čovek provede veče od bioskopa. Odem li u teatar, izložen sam neminovnosti suočavanja sa intelektualnom stranom svoje ličnosti ili, što može biti pogubnije, intelektualnom stranom osobe s kojom sam u pozorištu. Onda, da bih posećivao teatar, moram imati i čulnu i intelektualnu znatiželju, ali moram i nešto znati o toj sofisticiranoj zabavi. Intelektualac, hvala višnjem, ne moram biti. No, red je da nešto znam o pozorištu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako ništa drugo da osećam potrebu za najvećim drevnim čudom – živim čovekom na sceni. Akutelni srpski ministar kulture, recimo, javno kaže kako mu u pozorištu posle petnaest minuta nedostaje daljinski upravljač. Što je sasvim u redu: svakom prema intelektualnim sposobnostima.
U bioskop, pak, mogu otići po najlepši oblik čulne zabave. Ako je film rđav, osoba sa kojom sam u sali, pružiće mi čulnu utehu. U teatru nije zgodno ljubiti se za vreme predstave. U bioskopu je to normalno i očekivano, kao i obavezno držanje za ruke. Srpski kultur-ministar može jednom rukom držati partnera ili partnerku, a u drugoj može poneti daljinski upravljač od kuće.
Kako stvari stoje, bioskopi se zatvaraju. Umesto da svako veće mesto u Srbiji, zemlji koja je nedavno doživela da jedan njen filmski proizvod vidi više od milion ljudi, ima veliki multipleks bioskop, i ono malo ledenih sala sa muzgavim platnima i lošim projektorima biće zatvoreno.
Televizija postaje jedino mesto intelektualnih i čulnih susreta sa drugim svetovima.
Po ministarskoj meri.
Legenda od blata
'Kralj Artur' reditelja Antoana Fukua
Dvadesetak godina posle spektakularne filmske priče o Kralju Arturu i vitezovima 'okruglog stola' u 'Ekskaliburu, maču Kralja Artura' Džona Bormena, španski reditelj na privremenom radu u Holivudu Antoan Fukua izvrće legendu naopačke. Iako je legendarni junak svoj život i priključenija proveo u petom stoleću, procvat mita o njemu krenuo je u l2. veku, da bi potom, u romantizmu, počele razrade oko uzgrednih priča vezanih za Lanselota, Tristana i Izoldu, potragu za Svetim Gralom. U filmu 'Kralj Artur' (god. proizvodnje 2004, trajanje l27 min.) Fukua skida pozlatu legendi i stvara surovu realističku priču iz ranih dana junakovog života.
Kao oficir imperijalne rimske vojske Artur dolazi u udaljenu koloniju na britanskim ostrvima, da bi se s grupom saboraca i narodom keltskih Brita suprotstavio novim osvajačima. Ali, stavši na čelo naroda Artur (koji još nije kralj) ih uči da se moraju osloboditi od svih, Saksonaca i Rimljana istovremeno. Ovaj narodnooslobodilački ili separatistički poriv, zavisno od ugla iz kojeg se gleda, deluje kao aluzija na mnoge nedavne događaje u rasponu od Balkana do Iraka. Da li po tome legendarni Artur postaje naš savremenik? Teško.
Lišivši se čudotvornog mača, vitezova okruglog stola, ljubavnog zapleta između Lanselota i Gvinevere (igra je muški ratoborna Kira Najtli), Fukua prikazuje pohod Arturovih saboraca koji se bore s blatom, kišom, znojem. Lanselot je ovde potpuno skrajnut, ostali drugari deluju kao horda koja će uskoro da krene na sve strane, a Artur (Klajv Oven) se od njih razlikuje samo pojačanom retorikom (čežnja za slobodom, borba protiv zavojevača i tako u krug).
Kad se izađe iz mitsko-romantičnog koncepta priče (bez čarobnjaka Merlina, zadate sudbine junaka i zakletve za večnost), filmska priča o Arturu deluje prilično osrednje. Ali nešto uzbuđenja donose dve spektakularne bitke sa Saksoncima, od kojih je posebno dramatična ona na zamrznutom jezeru, s oklopnicima koji propadaju kroz led, sa sve konjima.
Posle Fukuine filmske priče biće uzbudljivo ponovo videti 'Ekskalibur'. Lepše je kad ono što pripada legendi zadrži ukus legende.
