Izvor: Blic, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kilo likova za djubre
Kilo likova za djubre
Kupujem svu dnevnu i nedeljnu štampu. Natovarim ranac sa tri kilograma sveže-štampane-hartije, odvalim ledja dok se uspentram na peti sprat i jedva čekam da se raskomotim i da od kreveta napravim trafiku. Opljunem prst i krenem da listam – ko je koga zveknuo (u parlamentu, ili van njega), ko s kim napravio ili rasturio prijateljstvo, ko s kim hoće, a ko neće u brak ili nešto slično, ko je ukrao, a ko zbrisao i nema nameru da vrati ni sebe ni lovu…Sludjena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iformacijama, u trenutku skapiram, da mi se sve bućka u stomaku, kao da sam štampu mazala na hleb i jela, a ne čitala. Pridignem se, pokupim gomilu hartijetine i strpam je u vreću za smeće. Moje djubre, skontam svaki put kad to činim, deluje veoma otmeno. Ali, nije mi žao, jer volim da znam ko-s-kim-gde-i-kako. I tako neko vreme, dok skoro ne ulovih sebe u nekoj čudnoj radnji - istovarim novine, prefrljam pogledom naslove i šutnem ih koliko odmah. Stanem, razmislim i skapiram, kako sve manje čitam, a sve više bacam. Dok jednog dana, ne zaključih, kako neotvorene novine, trpam u smeće. Tu mi (ispred očiju) protrčaše sva imena i likovi, zbog kojih sa trafike i vučem-to-što-vučem i uzeh iz kante ono što sam u nju bacila, da izračunam - koliko me koštaju. Bolje da cifru - što pre zaboravim. A, najbolje, da koliko odmah, zaboravim i likove zbog kojih sam lešila trafike. Da opet stomak ne počne da mi bućka. Ovaj put – do bljuvanja.
