Izvor: Blic, 21.Jan.2012, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ki Duk: Snimam da bih sebe iscelio
Južnokorejski reditelj Kim Ki Duk napravio je neke od najzanimljivijih i najkontroverznijih filmova korejske kinematografije. Od prekomerno nasilnih početaka u vidu „Obalske straže” i „Ostrva” do niza neverovatno poetskih i skoro nemih filmova poput „Luka” i „Provalnika”, Ki Duk je pokazao da veliki autori ne mogu biti svrstani u jedan žanrovski kalup.
Rediteljski zanat kovao je sam. Rođen 1960. u siromašnoj porodici, nije imao formalno filmsko obrazovanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nakon završene osnovne škole mladost je proveo u fabrikama i vojsci. Usput je razvio sklonost prema slikanju i, po isteku petogodišnje vojne službe, 1990. se preselio u Pariz. Tamo je dve godine živeo prodajući svoje slike na ulici. U Francuskoj je prvi put otišao u bioskop i otkrio ljubav prema filmu u koji je svim srcem zaronio, radeći „prema osećaju”.
Nakon uspešnih početaka kao scenarista, 1996. je režirao prvi film „Krokodil” i u sledećih 16 godina snimio 16 filmova. Godine 2004. osvojio je dve nagrade za režiju na dva od tri najveća festivala: Srebrnog lava u Veneciji za film „Provalnik” i Srebrnog medveda u Berlinu za film „Samarićanka”.
Vrhunac njegovog vizuelno očaravajućeg jezika našao je izraz u delu „Proleće, leto, jesen, zima... i proleće” (2003) koje kroz život dvojice monaha priča priču o praštanju, prosvetljenju i ponovnom rođenju u životnom ciklusu čoveka. Film je dirnuo ljude širom planete, a jedna 80-godišnja starica je nakon projekcije na festivalu u Njujorku zamolila da se rukuje sa rediteljem i da mu zahvali što joj je omogućio da pogleda jedan tako divan film pre nego što umre.
Uprkos tome, Kim Ki Duk često ističe da filmove ne snima zbog drugih, već zbog sebe i da ne želi da ima film koji svi vole. „Ako pravim film za druge ljude, onda moram da se priklonim komercijalnim razlozima”, kazao je Kim Ki Duk u razgovoru za „Blic” (vođenom uz pomoć neveštog prevodioca, pa su neki odgovori, sva je prilika, ostali „izgubljeni u prevodu”). „Film je za mene odnos između doktora i pacijenta. Ja sam pacijent i kroz svaki svoj film se lečim.”
Mnogi vaši fimovi su skoro bez dijaloga. Koliko je tišina važna? Čujemo li jedni druge ako mnogo pričamo?
- Ne mislim da izgovorene reči rešavaju sve. Ponekad tišina iznedri iskrenija osećanja. Natera ljude da obrate više pažnje na prave probleme. Odsustvom dijaloga želim da istaknem ono najvažnije.
Gde pronalazite inspiraciju?
- U stvarnom životu, u ljudima i događajima oko sebe, ali i u sebi. Moji filmovi su kratki uvidi u moju dušu.
Često su vas kritikovali zbog načina na koji prikazujete žene, čak vas nazivali mizoginom. A vi ste na to odgovorili da su žene viša bića.
- Da, žene imaju više moći i znanja od muškaraca. One su izvor iz kog crpim inspiraciju. Žene imaju da ponude nešto što za čim će mukarci uvek žudeti, čak biti spremni da plate za to. Možda se neki neće složiti sa mnom, ali ja vezu između muškaraca i žena vidim kao neku vrstu prostitucije čak i kad nema plaćanja novcem.
Na Kustendorfu ste dobili nagradu za buduće filmove. Svojevremeno ste rekli da vam najviše radosti donosi upravo onaj sledeći film jer „on sadrži mudrost koje sada nisam svestan”. Nakon neuobičajeno duge trogodišnje pauze, 2011. godine snimili ste „Arirang”, autobiografski poludokumentarac o profesionalnom ćorsokaku u kom ste se našli. Da li se uskoro možemo nadati novom biseru Kima Ki Duka?
- „Arirang” mi je pomogao da se vratim u igru, da povratim svoj duh, svoje lice i zahvaljujući tome mogu ponovo da pišem i snimam.
Na Mećavnik stigao i Nuri Bilge Džejlan
Turski reditelj Nuri Bilge Džejlan sleteo je juče na Mećavnik gde su ga dočekali Emir Kusturica sa suprugom i sinom Striborom, poslužili ga pogačom i poželeli mu dobrodošlicu. Nuri Bilge je počasni gost na Kustendorfu i predstaviće se filmom: „Bilo jednom u Anadoliji" koji je snimljen u koprodukciji s BiH. Turski reditelj došao je na festival svog druga Emira uprkos apelu Udruženja „Srebreničke majke" i njihove predsednice Hatidže Mehmedović koja je pozvala turske reditelje da ignorišu festival Emira Kusturice.
.jpg)
