Izvor: Blic, 17.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kelti
Kelti
Tradicionalna koncertna proslava Dana svetog Patrika, kad se obavezni keltski procenat u krvi mnogih svetskih naroda – pa tako srpskog – uzburka, neće ni večeras mimoići Beograd. Za Orthodox Celts to će biti prilika da predstave tri numere sa još nesnimljenog novog albuma, ali i da iznenade publiku prearanžiranim starim favoritima i možda još ponečim. Ovaj bend se od početka karijere kreće uzlaznom linijom, neprestano istražujući sve izazovnije mogućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u okviru odabranog izraza. Iako su sasvim udobno mogli da recikliraju bogato irsko/keltsko muzičko nasleđe i bave se isključivo reproduktivnim varijacijama, oni su – u čemu osim talenta moraju učestvovati svest, volja i odvažnost - odabrali teži i neizvesniji put.
Urnebesne verzije standarda najpre su kombinovane sa autorskim materijalom, da bi u najsvežijoj fazi razvoja bili u stanju da stvar potpuno preokrenu i obrade pretvore u kuriozitete, znakove i ukrase, bazirajući zvuk na svojim pesmama. Ako mislite da je jednostavno napisati relevantnu savremenu numeru direktno proizašlu iz keltske tradicije, sva je prilika da niste u pravu, ili ste jednostavno preskočili pojam 'relevantnu'. Orthodox Celts uspeli su u nečemu što je malom broju bendova sličnog opredeljenja pošlo za rukom – retki su se uopšte usudili – a to je da na prepoznatljivim osnovama, poštujući pravila, izgrade sopstveni stil i to ne samo na muzičkom, nego i tekstualnom planu. Njihove pesme sadrže i pobuđuju izvorne, autentične emocije u najemotivnijem od svih muzičkih ključeva: najnoviji dokazi, u čiju ubedljivost, na osnovu prethodnog iskustva, nimalo ne sumnjam, biće ponuđeni večeras u SKCu.
Obrazovanje 'na uvce'
Pre nekoliko dana greškom se u medijima pojavila vest da je u Kragujevcu zaplenjeno 15.000 diskova sa filmom o Zoranu Đinđiću, pod naslovom: ’'Ako Srbija stane’'. Kragujevac je već poodavno stao, ukočio se, ali ne baš toliko. Zaustavio se na nestanku struje tokom emitovanja dokumentarne emisije 'Insajder' sa istom temom.
Ma ko to uradio, i zašto, jasno je da je uradio u strahu. Ostaju, međutim neka bitnija pitanja. Prvo: zašto su ideje koje su do samo pre dve godine bile napredne, danas postale subverzivne? Da li se i način izlaganja tih ideja, vrsta političkog govora, danas smatra nepoželjnim? Otkuda najednom, u sred procvata pravoslavlja, papski manir sastavljanja Indeksa librorum prohibitorum?
Oni koji se razumevaju u društvene procese znaju da sve globalne promene započinju u jeziku. Suštinski sukob kojem je, već decenijama, izložena ova zemlja jeste sukob između jednog populističkog i jednog u osnovi delatnog govora. Ovaj prvi je govor paganskih tragova u našoj kulturi, sračunat na brza i polovična rešenja u zadovoljavanju elementarnih potreba. Ovaj drugi se temelji na hrišćanskim tradicijama koje u nas imaju i epske karakteristike. Prvi je jasan sam po sebi i direktan. Drugi je alegoričan, opisan, potkrepljivan rezultatima, ličnim primerom, podvižnički je i ima miris čudesnog. Prvi svoju uverljivost crpe iz nagonskog, drugi iz kulturnog koji nastoji da uspostavi kontrolu nad instinktivnim.
Đinđićev politički govor bio je na najmodernijim idejama zasnovan, unapred promišljan, epski slikovit, biblijski alegoričan, podvižničkom praksom potkrepljivan. Dve godine posle njegove smrti nisu preživele samo njegove ideje, preživeo je i njegov način razmišljanja i obraćanja ljudima. I to je pravi predmet zaplene od strane onih koji brundaju po narodnoj epici ne verujući stvarno u nju. Oni veruju da se narod tradicionalno obrazuje 'na uvce' a ne iz knjiga i sistematski mu pomućuju pamćenje gomilanjem laži, krivokletstava, praznih obećanja...čija količina poprima razmere elementarne nepogode. A potop tim moralnim otpadom kojeg svome narodu namenjuju, lako može biti pročitan kao obična inflacija beščašća u poređenju samo sa jednim diskom suprotne mentalne sadržine.
