Izvor: Politika, 17.Dec.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažnjavanje Dirke u porcelanu
Slike, grafike i crteži Čedomira Vasića imaju svoje pandane u originalnim delima starih, odnosno modernih majstora
Gotovo svaka izložba radova Čedomira Vasića, slikara i profesora na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, svojevrstan je javni čas. Tako ni ova, nedavno otvorena, pod nazivom „Prevođenja”, koja do 23. decembra traje u Blok galeriji, nije izuzetak. Počev od teme – interpretacije dela iz različitih epoha istorije umetnosti, preko narativa – specifičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vida tumačenja / reciklaže sadržaja, do tehnike – korišćenja savremene tehnologije u službi umetničke intervencije. Dvodimenzionalne ali i trodimenzionalne. Multidimenzionalne, ili, bolje reći, multimedijalne, što je Vasiću svojstveno već dugi niz godina.
Postupak rimejka – ponovnog otelotvorenja i razumevanja dela putem studiranja ili kopiranja, zatim nadgradnje i tumačenja i na kraju stvaranja samosvojnih predloga koji podsećaju na neko prethodno stvaralaštvo – omiljeni je alat ovogodišnjeg dobitnika nagrade na Jesenjoj izložbi ULUS-a. Oruđe za, kako sam kaže, prevođenje radova iz jednog sveta u drugi. Iz jednog medijuma u drugi. Iz jednog koncepta u drugi. Ali, ne samo to.
– Osnovna zamisao jeste da prikažem kontinuirani odnos između slikara i istorije umetnosti. Sva ta dela iz prošlosti, a reč je o širokom spektru, od antičke skulpture, preko renesansnih i baroknih autora, do savremenih umetnika 20. veka, nose neke elemente koji se mogu vezati za sadašnjost. Način na koji sam ih razmatrao u radovima vrlo je različit, kaže Vasić i dodaje da su na izložbi predstavljene slike, crteži, dve grafike, tri video rada različitog senzibiliteta i jedan objekat, odnosno skulptura. Svi oni imaju svoje pandane u originalnim delima starih, odnosno modernih majstora, čije su reprodukcije takođe prikazane na postavci a čije je originale autor u jednom trenutku uživo video.
Objašnjavajući, potom, ono najzanimljivije – kako „olovo pretvara u zlato” – Vasić priča:
– Jednom radu, koji se zove „Edip i sfinga” tako sam, na primer, nadenuo ime tek naknadno, kad sam ga završio i kad sam se setio jedne slike iz istorije umetnosti koja već postoji. Do tog povezivanja došlo je a posteriori. Jedan od video radova nastao je po Rubensovoj „Otmici Leukipovih kćeri”. Zapravo, videu je prethodila slika, svedena na linearan crtež i konture određenih oblika, u četiri boje, koju sam uradio u dimenzijama originala. Sama slika se zvala „Onomatopeja otmice Leukipovih kćeri”. Posle toga sam napravio video rad, odnosno kratak film, koji se zove „Rubens i ja” i koji se sastoji iz naporednog prikazivanja delova Rubensove i moje slike. Oni se preklapaju sa nizom fotografija koje asociraju na pojedine delove slike i temu u celini.
Pažnju posebno privlači „Kažnjavanje Dirke”, jedina skulptura na izložbi, napravljena u kombinaciji porcelana i neonskih cevi. Ona je, kako kaže Vasić, reminiscencija na „Farneskog bika”, veliku skulpturu iz helenističke epohe, koja obrađuje temu iz mitologije – kažnjavanje Dirke – kako je objekat na kraju i imenovan.
Upravo ova skulptura, u pogledu umetničke intervencije, u skladu je sa savremenom tendencijom „oblačenja” umetnosti u ruho instalacije ili performansa. Trendovi kod nas prate one van granica naše zemlje. Koliko uspešno?
– Mi uvek, što se nas tiče, možemo da kažemo Marina Abramović i sve smo rekli, zar ne? I onda smo se udobno smestili u kontekst, mada to možda sa nama više nema veze – komentariše naš sagovornik i zaključuje:
– Postoji tu jedan napor, ima radova i u domenu videa i performansa i instalacija, koji svakako jesu izvesna dostignuća. Ali, često mislim da je problem u onome što nazivamo materijalnom bazom, odnosno uslovima da bi neki od tih radova imao punu dimenziju, volumen i format. To nije puko pozivanje na nedostatak sredstava. Jer, ako govorimo o toj vrsti umetnosti na svetskom nivou, onda je to standard koji treba ispuniti. Zato je dizajn, recimo, u boljoj situaciji. Tu je reč je o ličnoj inicijativi, a to nama manje nedostaje jer možda proističe iz prirode našeg bića i podneblja. Tu očigledno veću ulogu igra ideja, od koje se počinje, za razliku od projekata koji zahtevaju jaku materijalnu osnovu. Ono što je nama, uz pomenuto, potrebno jeste razvitak umetnosti na paralelnim nivoima, nebitno da li je tehnika kojom se umetnik služi savremena ili ne. Kad to postignemo, ispratićemo dostojno ono što se stvarno događa u svetu.
M. Dimitrijević
objavljeno: 18/12/2010
