Izvor: Blic, 11.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne su mogle biti i mnogo rigoroznije
Kazne su mogle biti i mnogo rigoroznije
Predlog zakona o kulturnim dobrima koji je Vlada Srbije podnela republičkom parlamentu predviđa efikasniju zaštitu, korišćenje i istraživanje kulturne baštine, pa čak i veoma visoke kazne, do 400 000 dinara, ako se neki spomenik ošteti. Ili, na primer, licu koje iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode ili na drugi način slučajno pronađe dobro koje uživa zaštitu, kao i licu kome je takvo dobro povereno, ako u roku od 24 sata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o svom otkriću ne obavesti nadležnu ustanovu ili Ministarstvo kulture, sledi ne samo novčana kazna već i kazna zatvora od 60 dana. Kazna sleduje i antikvarnici, knjižari i galeriji ako u roku od tri dana ne obaveste Narodnu biblioteku ili Biblioteku Matice srpske u slučaju da do njih dođe stara i retka knjiga. Takođe se ubuduće neće moći ništa graditi ili kopati bez prethodnog dostavljanja Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture projekta o eventualnom gasovodu, kanalu za navodnjavanje i slično. Biće rigorozno kažnjeno i svako korišćenje imena ili lika kulturnog dobra u komercijalne svrhe bez dozvole. Ni film proizveden u Republici Srbiji, neće se više smeti javno prikazivati ako prethodno nije upisan u registar...Toliko toga o čemu bi trebalo strogo voditi računa, da se u startu postavlja pitanje hoće li odredbe zakona moći zaživeti, čak i ako se zakon usvoji. Šta o predlogu zakona o kulturnim dobrima misle direktori muzeja...
Mišljenje smo najpre potražili od Nikole Tasića, akademika i direktora Narodnog muzeja u Beogradu.- Predlog zakona o kulturnim dobrima u mnogim detaljima predstavlja korak napred, već samom činjenicom da objedinjuje mnoge podatke. Do sada su, naime, postojali odvojeno zakoni o muzeju, o zaštiti spomenika kulture itd. Dakle, što se Narodnog muzeja tiče, to je dobar predlog zakona, ali i veće opterećenje za ustanovu koju vodim. Dodate su nam, na primer, obaveze da obavljamo arbitražu kod arheoloških istraživanja. Sva dokumentacija od sada treba da stiže u Narodni muzej i to je prvi put dosta oštro postavljeno. Naši stručnjaci će ubuduće imati uvid u sve što se radi. Predviđene kazne mogle su biti i oštrije. Istina, u našoj zemlji divlja iskopavanja nisu dostigla visok stepen kriminala kao, na primer, u Italiji. Što bi se reklo, iskopavanja bez dozvole nisu uzela maha, ali to ne znači da ih nema. U SUP-u je osnovana posebna služba koja treba da spreči trgovinu predmetima od kulturnog značaja. Nedavno nam je načelnik Dragan Karleuša predao materijal koji sadrži rimsku bronzu, uglavnom novac, nakit, fibule, kopče, pretežno iskopane iz rimskih grobova. Što se pak tiče dela likovnih umetnosti, podsećam, prošle godine je pronađeno remek-delo Ogista Renoara - 'Kupačica', koje je nestalo iz našeg muzeja. Ulazi se u trag i slikama koje su 5. oktobra građani izneli iz Savezne skupštine. One su često oštećene te ih treba restaurirati... Dakle, polako se uvodi red i u domen kulture - zaključio je Tasić.
Narodni muzej u Beogradu je najstarija muzejska ustanova u Beogradu - osnovan je 1844. Poseduje u fondovima 290.000 inventarisanih predmeta u sledećim zbirkama: praistorijska, srednjevekovna, novije srpske umetnosti i stranih slika. M.M.
