Izvor: Blic, 13.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaži mi, da ti ne kažem
Kaži mi, da ti ne kažem
U Wiesbadenu se ogovaranje toliko usavršilo, da čak i onaj koga tračevi uopšte ne zanimaju, postaje deo njih. Baš je zabavno! Ni u jednom gradu na svetu, nema toliko mašte, izmišljenih i umišljenih likova i priča. Gde god mrdneš, tražeći zabavnije i lepše mesto, uvek se iznova vraćaš Wiesbadenu. Ima li išta uzbudljivije, nego gledati kako prijatelj zavlači prijatelju. A, ovaj iskolačio oči, isplazio jezik do zemlje, pa tras! kod trećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (im) prijnatelja da mu preko njega zavuče to isto. Kakva je to drugarska pažnja! Ovaj njemu u lice, a ovaj njemu (preko trećeg), malo niže. Poštenje je, naravno, izašlo iz mode. Jer, takvi ljudi su dosadni. A od dosade se umire. I zato, da bi svi bili živahni - opali po kome stigneš! Probala ja (kao svi kreteni) da nikog ne povredim, da ne kažem ništa nepristojnio, a da budem zabavna kao oni… Ali, ovi trend-tračeri, brži su od svake misli, pa i moje. Očas me ubace u mašinu i od mene naprave vrhunsku tračerku, koja je rekla, ovo-ovom-zbog-ovoga, ono-onom-zbog-onoga…I tu počinje zabava. Bravo, zato-što-jesam. Fuj, zato-što-nisam. Pljuc, pljuc, zato-što-mi-je-to-uopšte-palo-napamet…Tako sludjena, moja glava počne da razmišlja njihovom glavom, pa mi se misli zbrkaju, reči furaju bez kontrole…I krenem da se pravdam. A, oni, uvredjeni, krenu bujicom. I patosiraju me. Pogledam se u ogledalo, pljunem sopstveni lik (i delo mi) shvatajući, kako hteo-ne-hteo, postaješ deo miljea koji neko brižljivo hekla u Wiebadenu. Samo da ne opali sitan bod, dok dobro ne naučim da igram sitno.
