Izvor: Blic, 01.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katarina Alempijević - SULUJ
Izložba „Mare Imbrium" (More Kiša) beogradske slikarke Katarine Alempijević, koja je magistrirala crtež u klasi Anđelke Bojović, dobila je naziv po jednom od Mesečevih mora, u čijem obliku su narodi različitih kultura od davnina prepoznavali zeca. Po jednoj od legendi, Budi je zec ponudio sebe kao hranu. Buda ga je za žrtvu nagradio i poslao na Mesec.
Izložba se sastoji iz dva segmenta. Prvi čine 28 light boxova (koliko je i dana u lunarnom ciklusu) u kojima su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kolaži od srebrnog paus papira, kružnog oblika, poput Meseca, na kojima su nacrtani zečevi. Drugi segment je poliptih od četiri tamno plava svilena svitka, na kojima su srebrnim tušem i četkom iscrtani zečevi koji pokušavaju da skoče do Meseca. Zečevi su protagonisti arhetipskog plesa o nedokučivosti Meseca. Svom cilju zečevi teže kroz igru, a igra je osnova umetnosti. Katarina Alempijević veruje u tu igru, uprkos svemu, a to uprkos jesu neizvesnosti koje su nam date baš kao i sam život. A život je umetnost ili umetnost je život - kako hoćete - koji podrazumeva imati hrabrosti i, pre svega, imati ciljeve.
Putevi do ciljeva nikome nisu predočeni, gotovo je večno pravilo da su posuti trnjem - strepnjama, nedoumicama pa i, neminovno, bolom i tugom. Bez obzira na igru zečeva, od koje bi se očekivalo da deluje šaljivo, Katarinini crteži nisu lako štivo. Pre su melanholična refleksija o cilju koji vazda izmiče, nego o sreći nadohvat ruke.
U svoje lumino objekte, u koje je spakovala crtež, Katarina prenosi taktilno i vizuelno - svoje duševno stanje (za umetnike karakteristično) da se ciljevi ne dostižu bez žrtve. Ono što je transparentno (u materijalu) ne mora biti realno, može biti iluzija - kakvu je, uostalom, imao i astronom Đovani Ričoli kada je mesečeve zaravni nazvao morima misleći da u njima ima vode - ali mora biti iskreno traženje sopstvene svetlosti. Katarina je zbog toga umetnica koja zaslužuje našu pažnju. Nadamo se da će i selektorke Oktobarskog salona 2008. Bojane Pejić, koja joj je pisala tekst za katalog ove izložbe.
