Izvor: Blic, 22.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karika koja je nedostajala
Karika koja je nedostajala
Na našem tržištu, konačno se pojavila studija 'Moderna umetnost 1770/1970/2000.', iz pera dvojice najznačajnijih evropskih istoričara umetnosti i teoretičara: Đulija Karla Argana i Akila Bonito Olive, u prevodu Milene Marjanović, novinara i likovnog kritičara 'Blica', a u izdanju IK 'Clio'. Tim povodom, autor prevoda kaže:
- Reč je o trotomnoj studiji (na oko hiljadu strana) neophodnom štivu koje se koristi kao udžbenik na evropskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akademijama i fakultetima, a koje je nedostajalo mnogim generacijama u domaćoj nastavi. Najslikovitije o značaju ove studije govori podatak da je, na primer, u Italiji, doživela čak devet izdanja. Budući da je poduhvat veoma skup, 'Clio' je predvideo da se tomovi objavljuju sukcesivno. Pred nama je prvi tom koji obuhvata period od romantizma do moderne. Na pitanje našoj koleginici, prevodiocu knjige, koja iza sebe ima nekoliko sličnih poduhvata, šta je bilo odlučujuće da pristupi ovom poslu, Milena kaže:
- Ideja da se upustim u ovako ozbiljan prevod potekla je od mog profesora, pokojnog Lazara Trifunovića, koji me je svojevremeno poslao na poslediplomske studije u Rim, gde je tada predavao profesor Đulio Karlo Argan. Zbog objektivnih okolnosti, sankcija i nedostatka novca, knjiga nije mogla biti objavljena do sada. U međuvremenu, znatno je proširena, i kada je 'Clio' konačno od italijanskog izdavača, u aprilu, dobio najnovije izdanje, suočila sam se sa, u velikoj meri, novim štivom, upotpunjenim poglavljem o najnovijim tendencijama iz pera A. B. Olive. Iako dvoje autora pripadaju sasvim suprotnim stranama u pogledu tumačenja moderne umetnosti, poštujući želju sada pokojnog Đ. K. Argana, upravo je Oliva zamoljen da dopiše poglavlje o umetnosti koje se odnosi na stvaralašto iz oko 2000. godine. Profesor Argan nije želeo da sam napiše to poglavlje, jer je smatrao da ono što se u umetnosti dešava nakon pojave koncepta ne odgovara pojmu umetnosti u tradicionalnom smislu, podvodeći to pod termin 'smrt umetnosti'.'
Svaki obrađeni pravac predstavljen je u dva poglavlja; prvi je društveno-politički kontekst u kome nastaju najčuvenija dela moderne umetnosti, a drugi obuhvata analizu kapitalnih dela sa reprodukcijama: Engra, Delakroa, Žerikoa, impresionista, ekspresionista, sve do arhitekture Gaudija, Korbizijea i Rajta...
Lj. J.
