Izvor: Blic, 22.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kareras u Beogradu
Kareras u Beogradu
Izgubio bih zdravlje još pre mnogo godina da sam ozbiljno shvatao sve što novine o meni pišu - kaže danas slavni španski tenor Hoze Kareras, čija je druga najveća strast fudbal, osnivač fondacije za borbu protiv leukemije, 'rođen da peva', kako je jednom izjavio, ali i da mu je najteže da izabere šta će gde da peva.
- Počeo sam da obilazim svet pevajući, pre 30 godina i verovatno sam ga do sada proputovao desetak puta. Ta putovanja su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << me duhovno obogatila, što je smatram najveća privilegija umetnika... Pevao sam i na japanskom, korejskom, čak i na maori jeziku, što me čini posebno ponosnim. Nastupao sam i sa Dajanom Ros, i bilo je fantastično. Jedna od mojih omiljenih pesama je 'Himna ljubavi', a to je kreacija Edit Pijaf. Druga je 'Ponoć u Moskvi'. Volim da biram melodije koje publika prepozna posle dve sekunde. Kad se ona ushiti, ja se potpuno unesem u pesmu.
Nežni tenor, kako Karerasa naziva većina kritičara, enigma je za mnoge mlade pevače. Preživeo je dramatično suočavanje sa kancerom, posle čega je njegova popularnost još više porasla. Na pitanje novinara kako je uspevao da pomiri profesionalne i porodične obaveze, neodoljivi Katalonac odgovara:
- Živimo u svetu povlašćenih muškaraca. Od majke se očekuje da brine o deci, porodici i kući. Od oca da ne bude kod kuće. Divim se onima koji nađu zlatnu sredinu. Ne znam jesam li od tih srećnika, ali znam da i danas kada su moja deca odrasla - Albert (28) je advokat, a Julija (23) završava studije - imam s njima intenzivne kontakte. Valjda to znači da nisam omašio u vaspitavanju.
O nastupima na svetskim scenama Kareras veli:
- Pevač optimalno daje sebe kad veruje u ono što peva. Niko nije u startu savršen, najvažnije je da oseti da je rođen da peva. Potom da nauči da se disciplinuje, sluša druge, osluškuje publiku.
Hoze Kareras je proveo godinu dana u bolnici na hemoterapiji, što za glas može biti veoma štetno. Ali, on je uspeo da ga sačuva. - Čini mi se da bih mogao pevati još tri decenije. Naravno, preterujem, ali zaista se tako osećam - rekao je prilikom jednog od gostovanja na Radiju Bi-Bi-Si. M. Marjanović Debi u 'Normi'
Prvi put štampa o Karerasu donosi veći članak 1972. godine povodom njegovog nastupa u Njujorku, u operi 'Madam Baterflaj'. Tada dobija karakteristiku: medeni lirski tenor bogatog kolorita.
Budući rođen u Kataloniji (1946), pravo Hozeovo ime je Hozep. Hozep pevuši od malena. Prvi aplauz dobija na brodu kojim se njegova porodica vraća iz Argentine nakon bezuspešnog pokušaja da tamo krene put boljeg života. Ponovo u rodnom gradu, njegov otac, republikanac, jedva uspeva da nađe posao saobraćajca. Majka otvara frizersku radnju u kojoj Hozep često pesmom zabavlja dame. Prvo priznanje dobija od Marija Lance koji mu pomaže da za nacionalni španski radio snimi melodiju 'Žena je varljiva'. U školovanju kod slavnog pedagoga Magde Prunera podržava ga pre svih majka.
Put do vrha sledi zahvaljujući nastupu u 'Normi' (kada je imao samo 18 godina), a potom u 'Mariji Stjuart' zajedno sa Monserat Kabalje... U pratnji sestrića
Hoze Kareras će u Centru 'Sava' nastupiti 17. juna zahvaljujući Jugoslovenskom aerotransportu koji na ovaj način želi da proslavi sto godina svetskog vazduhoplovstva i 76 godina civilne avijacije kod nas. Pratiće ga Beogradska filharmonija, a dirigent će biti Karerasov sestrić David Himenez. Prema rečima organizatora, Jugoslovenskog aerotransporta, ulaznice će biti u prodaji od sredine maja, a njihova početna cena je 15 evra.
Himenez tokom poslednjih šest godina često prati Karerasa. Školovanje je završio u Beču i Londonu, a do sada je sarađivao sa mnogim svetskim orkestrima i operskim zvezdama poput Monserat Kabalje ili Plasida Dominga. Avantura 'Tri tenora'
Avantura danas svima znana 'Tri tenora' - Pavaroti, Domingo i Kareras - počela je 1990. godine. Iako su bili veoma različiti i kao pevači i kao ličnosti, upustili su se zajedno u nju kako bi pokušali da publiku vrate belkantu. Prijem je bio neočekivano euforičan, iako kritičari nisu baš uvek oduševljeni.
