Izvor: Blic, 18.Jul.2011, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karanović: U srpskom filmu sve prisutniji amaterizam
PALIĆ - Početak festivala, koji je otvoren decentno i vrlo uzudljivo u isti mah, pokazao je, između ostalog, koliko su u pravu oni koji veruju u snažan umetnički, autorski film, rekla je za “Blic” Mira Banjac, čuvena glumica, član Saveta Festivala evropskog filma, koja je na preksinoćnom otvaranju uručila nagradu “Aleksandar Lifka”, dodeljenu za doprinos kinematografiji, našem velikom reditelju Srđanu Karanoviću.
Na festivalu koji traje do 22. jula prikazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se preko 90 filmova iz više od 30 zemalja, posetiće ga oko 250 gostiju, filmskih stvaralaca iz Evrope, a inostrani dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka” je, podsetimo, Lordan Zafranović. Na otvaranju je prikazan nemački film "Dobrodošli u Nemačku”, koji je, po rečima Mire Banjac, veoma lepo primljen.
- Prepuno gledalište je sjajno reagovalo na taj film koji duhovito, i ne samo duhovito, govori o turskoj porodici koja je, idući trbuhom za kruhom, u Nemačkoj našla svoju domovinu. Izuzetno je važno što je u sklopu festivala održana debata o srpskoj kinematografiji - rekla je čuvena glumica.
Sa druge strane proslavljeni filmski reditelj Srđan - Điđa Karanović, kome je u subotu uveče na otvaranju festivala uručeno prestižno priznanje "Aleksandar Lifka" za doprinos kinematografiji upozorio je kolege i umetnike na festivalu da je sve više amaterizma u profesionalnoj kinematografiji.
Više od 80 filmova
Festival evropskog filma na Paliću otvoren je u subotu uveče i trajaće do 22. jula. Na festivalu će u deset programskih selekcija biti prikazano više od osamdeset filmova. Prve večeri bio je prikazan film „Besa" Srđana Karanovića. Na repertoaru su se našli i "Petrijin venac” (1980), "Nešto između” (1982), "Za sada bez dobrog naslova” (1988).
- Danas je sve više amaterizma u profesionalnoj kinematografiji. Problem je u tome što se snima sve više filmova koji nisu domišljeni i zreli - naglasio je on.
Podsećajući da je pojam filmskog amaterizma u velikoj meri promenjen zbog činjenice da danas bukvalno bilo ko može da snimi amaterski film mobilnim telefonom, Karanović je ocenio da je svojevrsna inflacija filmova glavna mana nove filmske tehnologije.
- Ne postoji recept za dobar film, to je stvar lične hemije. Smatram da je filmska pedagogija spora. Ja sam se trudio da svoje studente učim kako da misle, a ne kako da snimaju filmove koji će dobijati nagrade na velikim festivalima - rekao je nagrađeni reditelj.
Okrugli sto „Dometi srpske kinematografije u 2010. godini", održan juče na Paliću, okupio je filmske kritičare, autore, predstavnike institucija koje se bave filmom, među kojima su Radoslav Zelenović, Mira Banjac, Zoran Smijanović, Darko Bajić, Saša Radojević, Radoslav - Vava Petković i drugi.
Direktor Filmskog festivala i Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je jedan od najvećih gubitnika u Srbiji u tranziciji upravo kinematografija.
- To stalno potvrđujemo novim događajima i skandalima. Pored „Beograd filma", ostali smo skoro bez ijednog bioskopa od Subotice do Vranja. Najveći paradoks je to što u gradu poput Subotice, koja ima veliki festival, nema bioskopa. Ali to nije državno pitanje. Predlagao sam da bioskopi dobiju status gradskih institucija. To nije skupo, a bilo bi delotvorno - rekao je Zelenović.
Prema njegovim rečima, tek što se Srbija osvestila od šoka zbog gubitka bioskopa, na najboljem je putu da ostane i bez "Avala filma". Zelenović kaže da je u radu "Avala filma” poslednje dve decenije bilo puno problema, ali da je „Avala" prethodno bila jedan od temeljnih stubova domaćeg filma.
Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić kaže da je na Palić došao jer misli da je krajnje vreme da se krene u ozbiljnu akciju spasavanja kinematografije.
- Situacija je alarmantna. Kinematografija nam je na nultoj tački. Izgubili smo „Avala film" i druge značajne institucije. Već više od šest meseci nemamo nijedan konkurs. Donošenje novog zakona otvorilo bi mogućnost za otvaranje novog fonda, a najbitnije je da se napravi strategija za razvoj srpske kinematografije. Nadam se da će već sledeće godine kinematografija stati na čvršće noge, jer bi u septembru novi zakon trebalo da uđe u skupštinsku proceduru - rekao je Darko Bajić i naglasio da bi do jeseni trebalo napraviti sistem kako funkcionisati u budućnosti.
Neophodan zakon o kinematografiji
Reditelj Goran Marković, koji je bio član radne grupe za zakon o kinematografiji, između ostalog, kazao je:
”Stanje je dramatično. Ovo je krizna tačka - ili će zakon na jesen biti usvojen ili će sav trud propasti”, naveo je i podsetio da je na sajtu Ministarstva kulture osma verzija nacrta tog zakona. Kao rešenje za slučaj „Avala filma" Marković je predložio da "država otkupi dug 'Jugoeksporta’, koji je nelegalno preuzeo 'Avala film’ početkom 90-ih godina”.
Direktor prikazivačke kompanije koja drži bioskope "Roda” i "Šumadija” u Beogradu i "Arenu” u Novom Sadu Zoran Cvetanović kazao je da je film u Srbiji u 2010. godini imao 2,1 milion gledalaca, uključujući posetu na festivalima. Od toga je domaći film imao 170.000 gledalaca („Šišanje" 73.000, „Žena sa slomljenim nosem" 32.000, a ostali znatno manje). Bum koji je ove godine napravio "Montevideo, bog te video” samo je izuzetak, a inače neki autori imaju više prijatelja na Fejsbuku nego gledalaca u bioskopu, ukazao je Cvetanović.
Povezane vesti: Karanović: Nema recepta za dobar film Večeras počinje 18. Festival evropskog filma Palić Zabavna i mračna strana filma Film "Dobrodošli u Nemačku" otvara festival na Paliću Omaži Karanoviću i Zafranoviću na Paliću
.jpg)
