Izvor: Blic, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalne slike_arhiva Petra Lubarde
Kapitalne slike_arhiva Petra Lubarde
Narodni muzej u Beogradu poseduje vanrednu kolekciju dela Petra Lubarde koja prati umetnikov rad od 1926. do 1951. godine. Kasnije, savremene tendencije u srpskom slikarstvu nastavlja da sledi Muzej savremene umetnosti na Ušću.
Zajedno sa delima pohranjenim u ovim muzejima, zatim u Umetničkoj galeriji na Cetinju pa ambasadama, privatnim kolekcijama... uz, naravno, ona koja su ostala u Lubardinom legatu zaveštanom Beogradu (u koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kustosi čekaju dozvolu da uđu, jer je kuću milicija zapečatila - sve dok se u njoj ne obave deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija), opus jednog od naših najvećih slikara, biće predstavljen dogodine, ekskluzivno saznaje 'Blic'. Tada, naime, pada sto godina od Lubardinog rođena.
- Retrospektiva antologijskih dela ovog umetnika ne može se zamisliti bez slika iz Narodnog muzeja. Naša zbirka Lubardinih dela završava se godinom 1951. koja se smatra prekretnicom u slikarstvu, preciznije čuvenom 'Kamenom pučinom'. Imamo ukupno 24 Lubardine slike_arhiva i velikog i manjeg formata, nabavljene otkupima, dobijenim od legatora, ustupljenim od raznih saveta za kulturu, zatim iz Legata Ljubice Luković (sestre Nadežde Petrović), iz Zadužbine dr Nadežde i dr Lazara Ristić, Legata dr Dušana Kusovca, jedna je i poklon FNRJ - predeo iz okoline Cetinja - a jedna poklon Komisije za kulturne veze sa inostranstvom - 'Početak zidanja mosta kod Zete' - kaže viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu Ljubica Miljković.
O vrednosti ovih dela, Miljkovićeva konstatuje da je teško izdvojiti najbitnija jer su sva kapitalna, posebno naglašavajući da Narodni muzej poseduje čak i dela iz Lubardine pariske faze, kao što su 'Motiv sa Marne' ili 'Malakof' (predgrađe Pariza).
- Po povratku iz Pariza, Lubarda neko vreme boravi kod oca u Kninu, kada nastaju i ti predeli, podjednako zanimljivi kao i pejzaži Crne Gore. Sveobuhvatnost naše zbirke, u vremenskim granicama, potvrđuju i dela koja su slikana pod uticajem socijalnih tendencija, kao što su 'Dečak sa lađe' ili 'Nosač' iz 1934). Portret Dušana Kusovca, kao i remek-delo 'Zaklano jagnje' takođe su nesumnjivo reprezentativni.
Razlog što Narodni muzej nije nastavio da nabavlja Lubardina dela posle 1951. godine leži i u činjenici da su posle umetnikove smrti, 1974. godine, cene njegovih slika izrazito skočile - manje se kreću od 5.000 do 7.000 evra. Zato je jedan od prioriteta Narodnog muzeja, sada, nabavka Lubardinih dela iz druge polovine prošlog veka.
- Ne želim da nagađam šta je ostalo u Legatu Petra Lubarde. Tragična sudbina njegove supruge Vere, tužna starost koja ju je snašla, potresa me i zato što je reč o supruzi jednog od srpskih akademika i jednog od najcenjenijih naših slikara. Dok je još bila u snazi i mogla da odlučuje, budući i sama slikarka, Vera Lubarda je čak i nagradu koja je nosila ime njenog muža dodeljivala. S popuštanjem njenog zdravlja, ta nagrada je, nažalost, ugašena. Pitajte nadležne u gradu, zbog čega?! Narodni muzej je imao izuzetno dobar odnos s Petrom Lubardom. Uostalom, zahvaljući njemu, mnoga dela nam je i poklonio - navodi Miljkovićeva.
Milena Marjanović
