Izvor: Blic, 28.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao melem na ranu
Kao melem na ranu
Vesna Milunović, beogradska umetnica koja boravi u Francuskoj, upravo je otvorila izložbu u našem Kulturnom centru u Parizu. 'Slikar nežnosti, duševnih preliva, muzike sna... Ne postoji ženska umetnost, ali se u svakom njenom izloženom radu, oseća blaga i senzibilna ruka žene koja drami življenja privija kao oblog na ranu - utehu i ljubav', reči su Branke Bogavac, direktora Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu sa vernisaža, dok o svojim motivima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slikarka kaže sledeće:
- Na slikama su motivi tkanina i jabuka sa draperijama kojima sam metaforički skrila Evinu nagost. Želela sam potrti njen istorijsko-biblijski greh, koji je minimalan, u odnosu na sve što se danas, juče, a na žalost, možda i sutra, čini prema čovečanstvu. Naravno, tu je i nezaboravna jabuka za Adama. Daleko od domovine, i sa čestim nostalgičnim osećanjem, slično osećanju koje sadrži poezija Miloša Crnjanskog. Iz poštovanja i ljubavi prema stvaralaštvu Crnjanskog, nazive slika sam pronašla u delovima njegovih stihova: 'U ledu rumenom gde zora spi', 'Nežna kao bela ptica', 'Čista kao rosa', 'Jedne lepe zore rujne'.
Reč je o Vesninoj 34. samostalnoj izložbi (20. u Parizu) na kojoj je umetnica pokazala 27 slika (ulja na platnu) i osam kolaža, u tri sale tematski podeljene na 'Prve grehe', 'Zapise o nama' i 'Evine kostime' (delom prošlog leta prikazan u Beogradu. Dočaravajući nam atmosferu s vernisaža u telefonskom razgovoru, umetnica kaže da je i u Francuskoj sve teže sam pripremiti izložbu.
- Ipak, sve je teklo kako smo direktorka i ja planirale. Gosti su bili zadovoljni organizacijom. A uz pomoć našeg restorana 'Tri brata' počastila sam ih ćevapima i projom i time im utolila glad za nostalgičnim ukusima naše tradiconalne balkanske kuhinje. Bilo je i naših Parižana - Vladimir Veličković, Ljutica Zoran, Ljubica Mrkalj... - kaže zadovoljno Vesna objašnjavaći nam zašto se bavi Prvim grehom, Evinim likom, ženom kao pokretačem čovečanstva njenim rečima: 'Istoriju pokreće i njome diriguje deo čovečanstva koji nije ni grupa, ni udruženje, ni bratstvo. Reč je o ženama. Ljudska istorija počinje proterivanjem iz Raja do čega je dovela Evina a ne Adamova radoznalost i neposlušnost. Njen dalji tok takođe je iniciran ženskim uticajem. Kant, poznat kao neženja, priznao je da su upravo žene, tačnije gradske žene, izučivši veštinu ulepšavanja, primale nomade site svojih prašnjavih i raščerupanih družbenica. Ovime su prouzrokovale istorijski napredak - prelazak od nomadskog života na zemljoradnju i život u naseljima. Istorija čovečanstva je sabrana u konkretnim praktičnim dostignućima čija su otkrića bitnija i plodotvornija nego nasilne revolucije koje su muška specijalnost. Ovako otprilike piše Marija Jovanović u romanu 'Spletkarenje sa sopstvenom dušom' (prevedenom na francuski) i njeno razmišljanje se poklapa sa idejom moje izložbe.
Biti žena ili biti slikar, za našu sagovornicu nema dileme.
- Priroda mi je na sreću skratila vreme stvaranja jer sam prvo nju zadovoljila. Podarila sam joj dva života koji su sada u svom životu. Ali, ostalo je ono što kao umetnik moram još da uradim, a to je da na pragu novog veka pokušam objasniti moje slikarsko razmišljanje o početku, kraju i onom između - kaže Milunovićeva ne pristajući da slika nagu Evu. Oblačeći je u lepršave haljine ona metaforički prikriva njenu nagost jer 'njen greh ne postoji, imajući na umu šta je bilo, šta jeste i čega se bojim i u budućnosti'. M. Marjanović
