Izvor: Politika, 16.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao malu, zvali su me Kalimero
Niko od nas nije toliki čistunac da može daokrivljuje druge ljude koji su zbog neke surove egzistencije pristajali nanametnuteuslove, kaže glumica Katarina Žutić
Naš sada već bivši upravnik Kokan Mladenović insistirao je na tome da se ponuđene uloge ne smeju odbijati. Da je bilo tako, nikada ne bih igrala u komadu „Pošto pašteta”. Ovu ulogu je zapravo odbilamoja koleginica, inače sjajnaglumica, a jasam je tražilačuvši kakvom temom se bavi komad. Pre toga i sama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam odbila ulogu koju je kasnije moja druga koleginica maestralno odigrala. Pozorište je živ organizam i rad na nekoj ulozi uslovljen je, pre svega, ličnim pitanjem: da li je sam umetnik spreman da se suoči sa likom ili ne.
Prilikom prvogčitanja tekst mi je delovao sirovo. Moglo mu se prići na mnogo načina, međutim, rediteljka Snežana Trišićse odlučila za grotesku, što se ispostavilo kao pravo rešenje. KostimMaje Mirković me je inspirisaojer je aludirao na razne životinje, a muzika Irene Popović mi pomogla da razrešim kraj predstave... kaže Katarina Žutić ovogodišnja dobitnica Nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na sceni Ateljea 212.
Pomenuta dramska umetnica je nagrađena za tumačenje četiri lika u predstavi „Pošto pašteta” Tanje Šljivar, u režiji Snežane Trišić. Reč je o ulozi Stojanove majke, Komšinice, Stojanove žene i Stojanove ćerke. Žutićeva, ipak nije došla da preuzme nagradu, kao ni njen kolega Vladislav Mihailović iako su pre svečanosti igrali u predstavi „Pošto pašteta” na sceni „Petar Kralj”. „Smatramo da bi bilo neukusno da nagrade koje smo zaslužili svojim radom preuzmemo iz ruku čoveka koji mesecima vređa našu kompletnu profesiju, srozavajući naš esnaf na najniži mogući nivo nazivajući nas, pored ostalog, neradnicima i štetočinama...”, napisali su u pismu javnosti.
– Moja uloga je, zapravo, kritika primitivizma, prototip žena na Balkanu, koje su rođene da rađaju, kuvaju i ćute. To je bunt koji pokreće predstavu za koju sam i nagrađena. Drago mi je da sam,prvi putu životu,tražila ulogu, a ova nagrada je dokaz da glumac najbolje zna šta može, a šta ne može da odigra. Na žalost situacija u našem pozorištu, već neko vreme nije dobra, što zbog dugova za struju, što zbog narušenih odnosa među ljudima, kaže Žutićevaidodaje:
– Od najranijeg detinjstva pamtim Atelje 212 kao veselo pozorište u kojem je vladala porodična atmosfera. Sećam, se recimo starog bifea. Kao dete razvlačimsir utoplomsendviču, a za šankom stoji Zoran Radmilović i prosipa fazone. Svi umiru od smeha! To je trajalo godinama. Dolaskom Mladenovića ta atmosfera je malo-pomalonarušena. Postali smootuđeni, zavladala je atmosfera šaputanja po hodnicima, dileme na čijoj je ko strani... Žao mije što smo svi mi zajedno dozvolili da se pozorište podeli na nedeljive celine. Nikada se u Ateljeu nije pravila takva tužna podela.Isto tako znam da je u ovim vremenima teškopreživeti. Mislim da niko od nas nije toliki čistunac da može daokrivljuje druge ljude koji su zbog neke surove egzistencije pristajali nanametnute,uslove. Stanje će se, iskreno se nadam, popraviti dolaskom Ivane Dimić na čelo kuće. Imali smo krizni period koji je okončan. Sada je vreme da se pomirimo i oprostimo jedni drugima.
Katarina Žutić je već dugi niz godina prisutna na pozorišnoj sceni. Retko daje intervjue, jer kako tvrdi ne voli popularnost. Evo i zašto:
– Popularnost je sama po sebi isprazna, nebitnaiprolazna.Kada čoveksvojim delima zaslužuje pažnju javnostipopularan je trajno bez obzira da li se pojavljuje na svakom ćošku.Kao mlada glumica odjednom sam imala neverovatnu popularnost trenutka, samo zbog svoje mladosti, lepote i atraktivne činjenice da sam ćerka poznatih roditelja(majka Svetlana Bojković i otac Miloš Žutić). Čak i tada sam znala da je to moda, koja će proći sa prvom mlađom i lepšom pojavom. Hoću da budem popularna, alizbog toga što sam svojim delom i radomtozaslužila. Zato što sam, recimo, odigrala ulogu u komadu „Pošto pašteta” na način na koji sam je odigrala.
Žutićeva važi i za večitu buntovnicu u šta smo se u nekoliko navrata i lično uverili.
– Pa važim. Mislim da jebunt bio važan činilacmogsazrevanja. Sa druge strane uvek postoje stvari zbog kojih čovek možeda digne glas i iskaže protest, posebno u društvu u kojem živimoi u kojemima toliko nepravdi. Mene su i kao malu zvali Kalimero. Jednostavno takvajemoja priroda. I inače umetnik sam po sebi mora da ima nešto što ga žulja,na šta će se požaliti i protiv čega će se pobuniti u stvaranju svoje kreacije kao kritike društva u kojem živi, objašnjava naša sagovornica.
Pored pozorišnih obaveza Katarina Žutić u poslednje vreme okupirana je angažmanom okosnimanja prvog spotasvog benda „Kamikaze”u kojem su pored njeNemanjaAćimović i Marko Banićević.Njihova ideja je, kako otkriva Žutićeva, da snime nekoliko kratkih filmova u formi spotova u kojima igraju mladi glumci Joana Knežević, Andrea Forca i Aleksandar Jovanović, u prostoru koji nam je ustupio Basterdsproductionstudio.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 16.11.2012.
