Izvor: B92, 30.Okt.2010, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao da se ništa nije desilo
Samo nekoliko dana nakon što je dobio Nobelovu nagradu, Mario Vargas Ljosa ušetao je u svoj kabinet na Univerzitetu Prinston i održao redovno predavanje, kao da se ništa nije desilo.
Dvadesetak učenika strpljivo je čekalo profesora Ljosu. Na njegovom stolu ostavili su čestitku i kolače. Ubrzo je u kabinet ušao njihov profesor, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Na tren je zavladao muk. „Hvala vam, zaista vam hvala. Poješćemo kolače tokom pauze. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << A sada, počnimo sa predavanjem", sa smeškom je nastavio pisac, kao da se ništa nije dogodilo. Negovi studenti bili su prijatno iznenađeni staloženim ponašanjem profesora, prenosi „NewYork Times" u reportaži objavljenoj 29. oktobra.
Od kada je 7. oktobra saopšteno da je upravo on dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Mario Vargas Ljosa neprestano je u centru pažnje. Kako je sam priznao, dogodila se mala revolucija u njegovom životu. Ali, on i dalje dva puta sedmično ustaje u 5:30h u svom stanu na Menhetnu, da bi pripremio svoja predavanja na predmetima „Borhesov magični realizam" i „Kreativno pisanje i tehnike pisanja romana".
„Zaista je neobično kada tako neposredno osetite šta globalizacija zapravo znači. Desilo se mnogo komičnih situacija. Dobio sam čak i ponudu da novac od nagrade u iznosu od 1,5 miliona dolara uložim u jednu fabriku sladoleda", izjavio je Ljosa.
Ipak, ništa od toga ne utiče na njegovo predavanje. Ljosa je profesorsku karijeru započeo u Britaniji, tokom šezdesetih godina, a potom je predavao i na univerzitetima u Harvardu, Kolumbiji i Džordžtaunu. Na privatnom Univerzitetu Prinston predavao je kao gostujući predavač od 1992. godine, a ove jeseni osnovao je katedru za Latino-američke studije.
„On od nas traži da dekonstruišemo priče i izbliza pogledamo sve detalje, način na koji narator pripoveda događaje, koje vreme koristi, koliko je visok nivo realnosti u priči i slično. Zaista je odličan profesor", kazala je dvadesetjednogodišnja studentkinja Džulija Kaplan.
Studenti ovog univerziteta sada gledaju na svog profesora kao na dobitak na akademskoj lutriji, na kojem im zavide mnoge bivše kolege. „Probudio sam se tog jutra i video da su mi stigle dve poruke od roditelja u kojima je pisalo da je moj profsor dobio Nobelovu nagradu! Nisam mogao da verujem! To je sjajno", sa oduševljenjem priznaje devetnaestogodišnji Erik Valš.
