Izvor: Politika, 29.Okt.2015, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandinski, Rodčenko, Kljun u Beogradu
Dela ruskih avangardista, koji su podstakli revoluciju i nove vidove interpretacije u umetnosti, prvi put će od 19. novembra biti pred publikom u Srbiji Vasilij Kandinski, „Studija suprematizam” Aleksandar Rodčenko, „Kompozicija”
„Neuokvirena ikona moga vremena” originalni je naziv legendarne slike Kazimira Maljeviča, poznate u istoriji umetnosti pod imenom „Crni kvadrat na beloj podlozi”. Delo je nastalo 1913, prvi put je izloženo 1915. u Sankt Peterburgu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tada je smelo označilo kraj likovnih konvencija i nastanak osobenog modernističkog jezika. O raspoloženju u kojem je stvoreno Maljevič je jednom prilikom rekao: „Omamljujuća potreba udaljavanja od objektivnosti dovela me je u ’pustinju’ u kojoj ništa nije stvarno sem osećanja. I, tako, osećanja su postala suština mog života.” Ova slika, koja je prepoznata kao simbol ruske avangarde i čiji je autor bio jedan od vodećih njenih stvaralaca, od tada izaziva nepodeljenu pažnju. Povodom obeležavanja stogodišnjice njenog nastanka, naš glavni grad će od 19. novembra ove godine pa do 7. februara 2016. biti domaćin izložbe koja nosi naziv „Ruska avangarda u Beogradu”.
U starom Muzeju istorije Jugoslavije, u kojem postoje svi neophodni uslovi za jedan ovakav poduhvat, pred publikom će se naći ukupno 117 dela umetnika koji obuhvataju skoro sve pravce pokreta: konstruktivizam, suprematizam, futurizam i funkcionalizam. Biće tu velikani kao što su Vasilij Kandinski, Aleksandar Rodčenko, Ivan Kljun, Aleksandar Arhipenko, Aleksandar Vesnin i Ljubov Popova – i to prvi put u našoj zemlji. Dela po izboru dve kustoskinje iz Rusije, Ane Pakhomove i Faine Balakhovskaje, u Srbiju će doći iz pet ustanova: Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja „Caricino”. Maljevičeve čuvene slike, nažalost, neće biti.
– Postoje tri originala tog dela: jedan se nalazi u Njujorku, drugi u Moskvi, a treći u Sankt Peterburgu. Međutim, nijedan od njih nikada ne napušta muzej u kojem se čuva već putuju samo reprodukcije. U ovom trenutku cena osiguranja za reprodukciju bila je previsoka za naše mogućnosti – objašnjava Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.
Ovaj radikalni umetnički pokret širih razmera, koji je u jednom trenutku slavljen, u drugom potpuno osporen i zabranjen, a danas ponovo prihvaćen, predstavlja i široki okvir za umetničke, literarne i pozorišne eksperimente tokom prve trećine 20. veka. Budući da je reč o pokretu koji je podstakao revoluciju i nove vidove interpretacije u umetnosti i o dobu koje je bilo više nego plodonosno, na izložbi će pored slika biti i crteži, grafike, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejni nacrti arhitektonskih zdanja.
Postavka će biti upotpunjena i sa 11 dela iz kolekcije Narodnog muzeja Beograda. Dela koja će ta kuća pozajmiti za ovu izložbu deo su umetničke ostavštine Ljubomira Micića, koja se kod njih čuva. Reč je o radovima Arhipenka, Kandinskog, Lisickog i Kozincove – Erenburg.
– Dela su bila sastavni deo prve Zenitove međunarodne izložbe nove umetnosti koju je osnivač časopisa i ovog osobenog avangardnog pokreta Ljubomir Micić organizovao 1924. godine u Beogradu. Uključivanje radova ruskih umetnika iz Narodnog muzeja, predstavnika avangardnih pokreta, u aktuelnu izložbu Ruska avangarda u Beogradu, biće podsećanje na istorijske trenutke kada su se u Beogradu odvijali događaji značajni za evropsku istoriju avangarde. Pored pomenute izložbe iz 1924, upravo zahvaljujući Zenitu i dvobroju časopisa iz 1922, poznatom i kao Ruska sveska, a koji su uredili upravo Ilja Erenburg i El Lisicki, prvi put su na ovim prostorima predstavljeni akteri i ideje ruske avangarde – kažu u Narodnom muzeju.
