Izvor: Blic, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja i umetnost
Kampanja i umetnost
Primetio sam da u poslednje vreme pojedini umetnici koji pripadaju određenim strankama smatraju da imaju svetu obavezu da u svakoj prilici pred izbore izaberu kao metu svojih oštrih kritika umetnike koji pripadaju drugim strankama. Pri tom im nije važno da li je njihova kritika pravedna, utemljena i istinita. Važno im je da tom kritikom zadobiju poen za svoju stranku ili, još gore, steknu poen pred svojim 'višim' rukovodstvom.
Ova pojava možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je korisna za prolaznu kampanju pojedine stranke, ali nije korisna za umetnost. Umetnost mora ostati iznad dnevne politike, bar kao estetska norma ili etička težnja. Znam, na to će neko reći: 'Šta ti hoćeš, politika je kurva! Tako je bilo i tako će uvek biti'. Ali isto tako znam da je takva vrsta zdravorazumskih i tradicionalističkih odbrana svega postojećeg krajnje retrogradna za umetnost i bedno pravdanje sopstvene beskrupuloznosti u javnom životu.
Međutim, stvar je nešto složenija. Ako se u umetnosti upotrebe argumenti koji su neistiniti, ako se baca ljaga na nekoga iz druge stanke koji je u drugoj stanci ili njen simpatizer, onda se u bližoj budućnosti lažni argument okreće protiv onoga koji je uputio pogrešnu strelu iz uskogrudih razloga, a to znači da je učinio lošu uslugu svojoj stranci.
To ne znači da se u kampanji ne mogu sučeljavati dublji ideološki argumenti kad je reč o temeljnim principima pogleda na svet stranaka. Kamo sreće da svaka stranka ima jasno izgrađene i proklamovane teoretske postavke u oblasti kulture i umetnosti. Lišeni toga, pojedinci potežu najnižu argumentaciju dnevne politike čime samo kompromituju svoju stranku i sebe kao stranačku ličnost.
|
.jpg)
