Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamena peć iznenadila arheologe
U najplodnijoj južnobanatskoj crnici pronađeni su ostaci antičkog i srednjovekovnog naselja, među kojima je jedinstven primerak kamene peći – „kamenke” kojoj, po rečima arheologa tu jednostavno „nije mesto”.
Pančevo–Posle dvomesečnog boravka na terenu arheolozi Narodnog muzeja u Pančevu, sređuju utiske i materijal sa lokaliteta udaljenog dvadesetak kilometara od Pančeva u blizini sela Dolova. Posebno iznenađenje izazvalo je nekoliko nalaza u srednjovekovnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sloju.
–Najpre, iznenadilo nas je prisustvo kućne kamene peći, impozantnih dimenzija, nađene u mlađem horizontu koji pripada periodu od 9.do 13. veka. Ovaj svojevrsni kamin za zagrevanje i pripremu hrane je u kvadratnoj zemunici dimenzija 3 puta 3 metra, a sama peć je metar sa metar. Domaćinima jebila potrebna velika količina kamena da je sazidaju, a njega ovde nema. To nam govori da, osim što su bili zemljoradnici, stočari i ribolovci da su i trgovali i to sa stanovništvom preko Dunava i severnije oko Vršačkih planina. Koliko znamo pronađena je samo još jedna takva –kaže mr Vojislav Đorđević, kustos arheolog pančevačkog Narodnog muzeja.
Naselje je, inače, organizovano tako da su jednom delu kuće, a u drugom se nalazi ekonomski deo sa tri grupisane zemljane peći,što bi moglo da znači kako kaže Đorđević da su, još u ono vreme, imali neku vrstu pekare. Takođe, pronađeno je mnoštvo predmeta svakodnevne upotrebe, a posebno su interesantni „pršljenci” zapravo zamajci za vretena,što kazuje da su se bavili i tkačkom kućnom radinošću.
No,ispod ovog sloja, arheolozi su naišli i na nekoliko objekata za život iz starije antike (3–5. vek). Kompletno su obradili dve zemunice koje pokazuju neobično graditeljsko umeće i navike lokalnog stanovništva.
–S obzirom na to da se njihova naselja nalaze nasuprot granica Rimske imperije, reč je o varvarskom stanovništvu. Neobični su podrumski prostori,veoma duboko ukopani, preko tri metra u zemlji ispod zemunica u kojima su živeli. Potpuno su ozidani i verovatno su služili kao svojevrsni trapovi za hranu. U kućama –zemunicama ima, pak, kalotastih peći popločanih lomljenom keramikom domaće, ali i zanatske proizvodnje sa karakteristikama dačke tradicije, kojatakođe nije uobičajenana ovim prostorima. Posle ovih stanara, nema tragova naseljavanja, uprkos činjenici da je ovo izuzetno povoljno mesto za život zbog neposredne blizine vode –kaže Đorđević.
Pančevački arheolozi nameravaju da nastave iskopavanja, a za nastavak istraživanja biće zatražen novac od republičkog resornog ministarstva koje je finansiralo i dosadašnje radove. U međuvremenu neophodno je, kažu, stavljanje lokaliteta pod zaštitu i njegova kategorizacija u kulturno dobro.
Olga Janković
-----------------------------------------------------------
Kopali i „lovci na blago”
Iskopavanjima u Dolovu, ubrzo su se „pridružili” i takozvani lovci na (arheološko) blago, koji su se pojavili ubrzo po otvaranja lokaliteta.
–Dešavalo se, da sa novim danom radova zateknemo velike rupe, na već otvorenim iskopima koji su rezultat „divljeg”, noćnog kopanja. Ovo nije retka pojava, pa se postavlja pitanje da li i koliko treba oglašavati početak istraživanja i lokalitete, jer je to praktično vodič za nelegalna kopanja. Oni koji se time bave veoma su organizovani, dobro informisani i potpuno van domašaja državnih organa –kaže mr Vojislav Đorđević.
objavljeno: 10.09.2014
