Izvor: Blic, 05.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvi su bili naši vladari
Kakvi su bili naši vladari
Kada je u prevratu 1903. godine dinastija Obrenović sišla sa istorijske pozornice, popisivači njihove zaostavštine pronašli su samo u krugu kompleksa dvorova u Beogradu oko 6.000 predmeta, ne računajući objekte izvan tog kompleksa, kao i dvorove u Kragujevcu, Nišu, Takovu, Toponici, smederevskim vinogradima, imanja u Vlaškoj, kuće u Beču, dvorac Sašino u Bijaricu, na obali Atlantika... Pored kočija, srebra, kruna, salona raznih Lujeva, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan raritet: u vinskim podrumima bilo je 10.000 flaša pića, uglavnom stranih. Nasuprot ovoj raskoši, osnivač dinastije, umni i vispreni knez Miloš, na početku je bio go i bos, do te mere da je, njegov brat po majci, vojvoda Milan, načuvši da Miloš hoće da se ženi prokomentarisao: 'Bog s tobom... šta će beskućniku žena? Ta on još ni svoje kape na glavi nema.'
Od tada pa do propasti dinastije, protekao je skoro jedan vek. U međuvremenu, 'Miloš je postao toliko bogat da je samo za ukrašavanje jedne sablje i to samo s jedne strane, utrošeno 1259 brilijanata, i to finih holandskih, od 168 karata', navodi istoričar Đorđe Mitrović u katalogu izložbe 'Dinastija Obrenovića' (u Narodnom muzeju 1996. godine). I dok je knjaz mudro investirao, njegovi naslednici time se baš nisu mogli dičiti.
Obrenovići su rodu ostavili pet vladara: kneževe Miloša, Milana i Mihaila, i kraljeve Milana i Aleksandra. Na prestolu su sedeli 72 godine. Od svih njih Miloš je najviše stekao i najviše imovine sačuvao. Mihailo je nekako uspevao da je održi, a potom je imovina podeljena između kneza Milana, Perke Bajić, barona Fedora i Mihaila Nikolića. Prvom je pripala imovina u Srbiji, a potonjim u inostranstvu. Knez i kralj Milan, iako je nasledio solidnu imovinu, za sve vreme svoje vladavine kuburio je s novcem - samo je gledao kako iz narodne kase da ga uzme! Trošio ga je na umetničke predmete, između ostalog, ali i na kocku. Dok je knez Miloš novcem potkupjivao turske velikodostojnike, čak je i sultanu pozajmljivao dukate, kralj Milan je pozajmljivao od padišaha...
Ipak, kakvi god da su bili, mladi vladari (mahom), rasipni ili štedljivi, svoj renome merili su i kroz umetnost. Vidi se to i na portretima dinastije u Narodnom muzeju među kojima su trenutno izložene biste.
Budući da skulptura u Srbiji gotovo nije negovana, ne računajući ukrasnu plastiku (na primer dekoraciju manastira Dečana), ona se zapravo u nas javlja upravo sa Obrenovićima, tokom poslednjih decenija 19. veka. Tada naime na našu likovnu scenu stupa prvi školovani vajar Petar Ubavkić (1850 - 1910). Portrete kneza Miloša iz 1860. i kneza Mihaila iz 1872, uradili su strani umetnici: grčki vajar Joanis Kosos i Italijan Enriko Paci (autor spomenika knezu Mihailu na Trgu republike kojeg Beograđani - kakve li oholosti! - nazivaju 'kod konja'. Jozef Herman Krene je izvajao lik vanbračnog sina kneza Mihaila, Velimira Teodorovića, koji je živeo u Minhenu. Alajoš Štrobl je 1886. izvajao lik kraljice Natalije. U isto vreme i Petar Ubavkić je izradio studiju za njen portret koji je sledeće godine preneo u kakarski mermer. Godine 1895. izvajao je i portret kralja Aleksandra kasnije odliven u četiri primerka za državne institucije. To su prvi vladarski portreti izvedeni u skulpturi u našoj istoriji umetnosti koji se sada, posle dužeg vremena, mogu videti na postavci 'Leto u Narodnom muzeju'. M. Marjanović Obrenovići nisu krunisani
'Nijedan Obrenović nije bio krunisan', piše prof. Radoš Ljušić u svojim studijama o dinastiji. 'Samo se kralj Milan zanosio tom idejom u vreme proglasa Srbije Kraljevinom (1882). U Beču se čuvala jedna kruna za koju se pogrešno verovalo da je pripadala kralju Milutinu. Nju je Milan Obrenović tražio od cara Franje Josifa, i ne dobivši je, odustao je od krunidbenog čina. U našoj novovekovnoj istoriji samo je jedan vladar krunisan - Petar Karađorđević (1904). Grobovi Obrenovića
Budući da ima onih koji ne znaju gde počivaju kosti Obrenovića, navodimo mesta grobova vladara i vladarki. Knez Miloš i knez Mihailo počivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu, knjeginja Ljubica i kralj Milan u manastiru Krušedolu, knjeginja Julija u Beču, knez Milan, kralj Aleksandar i kraljica Natalija u Lardiju (Francuska). Kosti ostalih članova porodice rasute su po mestima u Srbiji, od Dobrinje do Novog Sada.
