Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo dali autogol
Od našeg specijalnog izveštača
Frankfurt na Majni, 13. oktobra - Na 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu sreli smo tek nekoliko srpskih izdavača, redovnih posetilaca ove najveće svetske kulturne manifestacije. Prilično rezignirani, neki od njih čak očajni zbog ovogodišnjeg odsustva srpske knjige. Obavezna tema za početak svakog razgovora: zašto nas nema, gde su uzroci, kako izgleda naša priča kada se posmatra iz samog Frankfurta?
- Naše odsustvo je posledica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsustva brige za knjigu u samoj zemlji - kaže Petar Živadinović, redovni posetilac Sajma u Frankfurtu, autor i direktor kuće "Paideija". - Odgovornost snose i država i sami izdavači. Država jer je mogla u poslednjem trenutku da interveniše i spreči ovu ogromnu sramotu, a izdavači zbog svoje nesposobnosti da se organizuju i budu subjekt u esnafskim pregovorima sa državom. To stanje nemoći traje već više godina pa je ovaj fijasko bio takoreći neizbežan. Umesto da sada krenemo u traganje za odgovorom, bilo bi neophodno da se bez ikakvog odlaganja formira nacionalni centar za knjigu pri Republici, ako treba i pri Ministarstvu kulture, koji bi preuzeo brigu o promociji našeg izdavaštva i knjižarstva ne samo na svetskim sajmovima već i u samoj zemlji.
Živadinović ističe da je "neprirodno i da Sajam u Beogradu organizuje grad Beograd, neprirodno je da Savet Beogradskog sajma u skoro istom sastavu, iz kog su isključeni neki od vodećih srpskih izdavača, radi skoro četiri godine i da, i pored upozorenja uglednih izdavača, i ove godine nije uspeo da reši nelegalnu trgovinu na Sajmu jer je dozvoljeno da u hali 1 svi prodaju sve".
- Što bi onda naš nastup u Frankfurtu bio bolji, šta bi on mogao biti nego samo odraz stanja izdavaštva u samoj zemlji? Većina izdavača kada dođe u poziciju da može odlučivati o izdavaštvu misli samo na svoju kuću, ili na grupu. Zato je važna jedna tema koju godinama potežem - zašto se ne donosi zakon o izdavaštvu, koji je gotov i svi su se složili da je dobar? Upravo to govori šta smo, gde smo i ko smo. Niko iz sveta kulture se ne uzbuđuje što nas nema u Frankfurtu, iako je jasno da je to najveća manifestacija pisane reči na kojoj počiva čitava svetska kultura. Ne smemo se žaliti da nas neko ne voli, sami smo sebi dali autogol - kaže Živadinović.
Vladimir Dimitrijević, direktor Izdavačke kuće "Laž dom" iz Lozane koja izlaže zajedno sa drugim švajcarskim kućama, izdavač sa ogromnim iskustvom od četiri decenije, sa više od 450 objavljenih knjiga iz slovenskog sveta od kojih i osamdesetak dela najpoznatijih srpskih autora u prevodu na francuski, očajan zbog situacije sa srpskom knjigom u Frankfurtu, želeo je da upravo za naš list da izjavu, uveren da će preko stranica "Politike" dospeti i do onih koji odlučuju o našoj sudbini.
- Ovo jeste sajam izdavaštva, ali ovamo svi dolaze sa namerom da pokažu ono što je najbolje, to rade čak i one zemlje koje imaju još uvek neku vrstu cenzure - kaže Dimitrijević. - U mom katalogu ima osamdeset ili više naših pisaca, prevedenih na francuski, a da toga nije bilo možda nikada ne bi bili dalje prevođeni, na španski, portugalski i druge jezike... Dakle, da nismo ovde, to bi sve prošlo mimo naše kulture. Našeg nacionalnog štanda nema, a i kada ga je bilo, kao prošle godine, bio je tričav, napravljen bez ideje i bez prave slike o onome što jeste Srbija i srpska kultura. Ali, nismo sami mi tužni. U Francuskoj i Nemačkoj ima na stotine hiljada Srba, svi koji su bili ovde i videli da smo - ništa, odlaze kućama potišteni. To je ubitačna stvar, i to dvostruko. Svi naši neprijatelji, a ima ih mnogo, mogu slobodno da kažu da srpska kultura ne postoji. A mi imamo sjajne pisce, esejiste, istoričare! Sramota je što nemamo nacionalni štand i ne bismo smeli više na ovaj način da se rugamo našoj otadžbini. Ovo što smo uradili jeste jedno samoubistvo kulture na koje nas niko ne tera...
Razmišljajući naglas o tezi da nije bilo dovoljno para, snage i sloge među onima koji odlučuju o našem dolasku u Frankfurt, Vladimir Dimitrijević je ponudio da bude besplatni konsultant u stvaranju našeg izdavačkog izloga za svetske sajmove i druge manifestacije, jer nema nijednog sajma u svetu knjige na planeti na kojem nije bio u poslednje četiri decenije.
- Pokušaću da, kada dođem u Beograd, razgovaram sa nadležnima da zajedno rešimo problem ove vrste. Želim da napravimo katalog onog najboljeg što imamo i da to ponudimo svetu na prevođenje. Tako su pre tri decenije latinoamerički izdavači napravili mit o latinoameričkoj literaturi, koja de fakto ne postoji i nema zajednički imenitelj, ali su uspeli, napravili su sklop i mit je krenuo da se širi po svetu - ističe Dimitrijević.
[objavljeno: ]
