Izvor: Blic, 04.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo birali...
Kako smo birali...
U Wsiesbadenu je najpopularnija jedna stara pesma – Jedva čekam da nedelja dodje. Ali, ne kao nekad - zbog jagoda i Mileta, već zbog izbora. Bili su i juče, pa tako uz pemijera i predsednika, sada znamo i ko nam je gradonačelnik. Poslednjih godina sve i da sam htela, nisam mogla da ugrabim slobodnu nedelju da se (recimo) udam. Da kojim slučajem nisam već bila u braku, kako smo učestali da biramo, ja bih zasigurno ostala usedelica. Ali, nije mi žao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jer, izbori su u Wiesbadenu postali zabavniji nego svadbe. Svi se nakindjurimo, izglancamo nokte, operemo ruke da nam Onaj štrcne (da se kojim slučajem ne zanesemo i odemo još na neko biračko mesto), ponesemo motke kako bi se lakše sporazumeli medju sobom…Još ako padne tabanje, eto nama zabave. Da nije izbora, ne bih znala gde mi je lična karta, zaboravila bih koja mi je adresa, koga sve imam u familiji i komšiluku, ko je umro, a ko ostao živ iako je umro…Ovako, hvala Bogu, tojest našim političarima (koji i jesu bogovi), nedelje su mi postale najlepši i najuzbudljiviji dan u sedmici. Sada, jedva čekam da sa ovih lokalnih, predjemo na onaj viši nivo, na parlamentarne izbore. Brine me jedino što se tu sve završava. Tako će nedelja postati glup dan. Razmišljala sam kako da je osmislim. Mogu da nabacim nekoliko frajera i da se udam i jednom i dvaput i triput. Mogu ja i više. Ali, šta da rade oni kojima nije do braka? Odavno mi se nije desilo da nemam nikakvu ideju. Ali, možda nije loše, da kad naši političari završe sa izborima, NAROD RASPIŠE IZBORE – ŠTA DA RADIMO KAD NEMAMO IZBORA. Kako smo birali, popunili bi zasigurno, sve buduće nedelje.
