Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se obratiti potlačenima
Beograd - Centar za kulturnu dekontaminaciju u saradnji sa Hau teatrom (Hebeel AM UFFER) iz Berlina priprema predstavu u režiji Olivera Frljića povodom obeležavanja stogodišnjice od rođenja književnika, dramskog pisca i reditelja Petera Vajsa. Komad će biti izveden sledeće godine u Berlinu, a tim povodom u CZKD-u održana je debata čije je polazište bio Vajsov trotomni istorijski roman „Estetika otpora“.
Objavljena između 1975. i 1981. godine, ova knjiga, prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pisca i moderatora razgovora Igora Štiksa, zapravo nikada nije pročitana, jer je upala u konfuziju ‘80-ih, da bi nakon ‘89. bila potpuno gurnuta na marginu. To je jedan od razloga zašto kod nas ona nikada nije bila prevedena.
- Roman govori o borbi komunističkog pokreta otpora tokom ‘30-ih godina u nacističkoj Nemačkoj. O nemogućoj borbi i otporu koji je slomljen i koji nije doneo rezultate nego smrt. Napisana je u vremenu kada narasta neoliberalizam i kada je ideja proleterske revolucije i uopšte komunizma dovedena u pitanje, kada je na dvestagodišnjicu Francuske revolucije proglašena mrtvom - istakao je Štiks dodavši da je današnji kontekst u kome čitamo ovaj roman situacija u kojoj levičarska stranka pobeđuje na parlamentarnim izborima, aludirajući na pobedu Sirize u Grčkoj.
- Kada mislimo na otpor u Nemačkoj, mislimo na pesmu Martina Nimulera „Prvo su došli...“. To je toponim kada se govori o otporu u Nemačkoj. Ovaj roman rađen je na osnovu dokumenta o strahovitom stradanju komunista. Pokazuje da je svaki otpor nacizmu bio praćen egzekucijama, čak i giljotiranjem, vešanjem, mučenjem u zatvoru... To je bila cena estetike otpora - kazala je Borka Pavićević, direktorka CZKD-a. Ona je dodala da važan deo romana čini pitanje odnosa umetnosti i revolucije, te da su Vajsovi junaci odbacili socijalistički realizam, jer je njihova umetnost bila avangarda.
- To su bile revolucionarne teme - istakla je Pavićevićeva dodajući da je danas estetika otpora spoj levice, avangarde i obrazovanja, ali i da neće biti lako naći buduću formu i model ove predstave.
Filozof Srećko Horvat napomenuo je da je Vajs prvobitno hteo da „Estetiku otpora“ napiše kao dramski tekst, da bi se ipak odlučio za prozu.
- Kasnije je čak rekao da je to njegova autobiografija, ali ja mislim da je to biografija svakog od nas ko preispituje otpor. Vajs je govorio da umetnost ima potencijal ulaženja u svet i menjanja sveta. Njegova glavna teza bila je nužnost reaproprijacije znanja, pre svega jezika. Jezik kojim govorimo ograničen je klasnim odnosima. Ne možemo da izađemo iz klasne podele dok ne promenimo jezik. Vajs nam daje jednu važnu poruku, a to je da je jedna od najvećih revolucija u istoriji bila De Sosirova lingvistička revolucija. De Sosir je uveo sinhroniju u, do tada, dijahronijsku istoriju jezika, a Vajs radi nešto slično po pitanju otpora. On daje sinhronijsku sliku pobuna, prikazujući koliko su nam danas važni Heraklit, Kafka, Delakroa... - objasnio je Horvat.
Objašnjavajući zašto se mi danas moramo baviti Vajsom, Horvat je naveo kao referencu sliku „Splav Meduze“ Teodora Žerikoa, koja se pominje u knjizi.
- Brod je potopljen jer se kapetan koji je došao na to mesto zbog svojih simpatija prema kralju, a ne svojih zasluga, prvi iskrcao i ostavio ljude da se bore za svoje živote. Dve stvari ostaju iste i danas - to je taj splav i pitanje slobode. Žan Lik Godar je pre nekoliko godina snimio svoj „Film socijalizam“, u kojem je prikazao brodolom Kosta Konkordije. U Godarovom filmu imamo Peti Smit, koja luta brodom, a niko je ne prepoznaje, imamo Alena Badjua, koji predaje pred praznom salom. Moderni kruzeri zapravo pokazuju svu trulež Evropske unije, kao što su nekada brodovi pokazivali trulež Francuske - kazao je Horvat.
Reditelj Oliver Frljić takođe je istakao da mu je u Vajsovom tekstu bilo zanimljivo pitanje jezika.
- Kako predstaviti potlačene, kako se njima obratiti... Sigurno ne onako kako mi govorimo danas. Breht je bio besan jer „Operu za tri groša“ ne gledaju radnici već buržoazija. Sa svojim obrazovanjem i platom, ja sam predstavnik društvene klase kojoj ne pripadam, koju nikada ne bih branio. Mao Ce Tung je rekao da treba ići među radnike i učiti njihov jezik - povukao je Frljić.
Frljić: Želim predstavu o Vučiću
- Mene zanima kako pozorište može da promeniti društvo. Sa pozicija direktora HNK Rijeka pokušavam da iskoristim jednu instituciju i istražim njene mogućnosti. Zanima me kapital koji ima to pozorište - kako iskoristiti taj potencijal - kazao je Oliver Frljić, dodajući da će zbog ovoga što je rekao verovatno pokušati da ga smene kad se vrati u Hrvatsku. On je dodao da je lako boriti se protiv institucija, te da stalno radi u njima, iako ih kritikuje i podsetio na svoj angažman ovde.
- Radio sam dosta u Srbiji, ali izgleda da neću skoro to ponoviti, jer jedino što bih trenutno radio jeste predstava o Aleksandru Vučiću, a nijedno pozorište u Srbiji to ne želi da radi - ponovio je Oliver Frljić.
Zašto mi nismo od nekog klinca napravili Ciprasa?
Učesnici su se u nekoliko navrata bavili pobedom Sirize u Grčkoj.
- Jako me zanima da li će oni postati „markizi i prinčevi“ ili nešto drugo. Plašim se da se imovina neće nacionalizovati i da će kapital naći način da sve okrene u svoj interes. Ime levice ne može stajati nad bilo čime što pristaje na parlamentarni sistem izbora. Oni su pobedili jer su ljudi dovoljno gladni da će sada isprobati i levicu. Slažem se sa Alenom Badjuom, koji kaže da ne treba glasati na izborima i da bi za sve bilo daleko bolje da imamo jednopartijski sistem jer je to jeftinije, a skoro sve partije se slažu oko onih najbitnijih stvari. Jugoslavija je bila ekonomičnija na taj način i imala je daleko više smisla od ovih naših društava - rekao je Frljić.
Horvat se nije složio sa tim, istakavši da je ipak važno glasati i da u izboru između Iva Josipovića i Kolinde Grabar Kitarović on ipak bira Josipovića, jer ovo znači ponovno osvajanje vlasti HDZ-a. On je istakao da levica u Grčkoj nije elitistična već populistična, te da se svašta može desiti, ali i da Aleksis Cipras „stavi kravatu“.
Borka Pavićević je istakla da je baš zbog toga važno čitati Vajsa.
- Vajs govori o ljudima koji spremaju pobunu, i zatim na tome padnu i poginu. To što Cipras ne nosi kravatu, to je ritualni gest, koji se uči iz umetnosti. Njega su dugo pripremali. Što mi nismo spremali nekog klinca za period posle 5. oktobra - upitala je direktorka CZKD-a.
