Izvor: Blic, 20.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pronaći svoje mesto pod suncem
Na proscenijum scene „Ateljea 212” stupaju Svetlana (Isidora Minić) i Bli (Tihomir Stanić). Razmenjuju dirljive, pomalo gorke, a u isti mah duhovitošću obojene replike. Na opasku reditelja Nikole Zavišića menjaju svoje pozicije na sceni" Teče proba predstave „Bli” po tekstu Jelene Mijović, čija je premijera planirana za početak marta.
Radnja komada „Bli” obuhvata paralelni život dve sestre na dva kraja sveta, preplitanje objektivne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i subjektivne realnosti, a odvija se u Beogradu i Njujorku 2009. godine. Reč je o duhovitoj i poetskoj priči o generaciji u tridesetim godinama koja u vremenu nakon devedesetih pokušava da nađe svoje mesto pod suncem, kako u geografskom, tako i u emotivnom smislu.
Govoreći za „Blic” o komadu „Bli”, reditelj Nikola Zavišić kaže da je to priča i o imaginarnim prijateljima koje stvaramo da bismo mogli da preživimo: „Pravimo predstavu o ljudima današnjice koji pokušavaju da se izbore sa svojim strahovima.
Junakinja Svetlana živi u Njujorku, sama je sa detetom i pokušava nekako da se snađe u tom svetu. U komunikaciji sa Beogradom nastoji da svoju situaciju predstavi boljom no što jeste. Iz suprotnog smera situacija je principijelno ista. Oni se obmanjuju kako se ne bi međusobno povređivali, a zapravo se neprekidno strahovito ranjavaju baš tako što kriju male, ali bitne istine. Rediteljski verno pratim dramu. Ovo je jedan od retkih tekstova koji mi se čine sve boljim i boljim što ga više čitam (obično se prvo oduševim, a onda shvatim da u tekstu ima rupa). Bio sam, isprva, pomalo uplašen da nije previše poetičan i presentimentalan. Međutim, radeći sa ekipom iskusnih, vrsnih glumaca sagledali smo, da ne otkrivam baš sve, njegove sjajne mogućnosti. Recimo, dramske situacije su često iracionalno napisane što se shvata kroz (sitne) promene intenziteta odnosa među likovima na sceni. Nastojimo da minimalizujemo način interpretacije kako bi ta snažna, a tiha emocija došla iz dubine, a ne iz prvog nivoa”.
Na kauču, jedno uz drugo, Bli (Tihomir Stanić) i Svetlana (Isidora Minić). Ona govori o tome kako se ničeg ne seća, o svojoj praznini koju bezuspešno pokušava da nadomesti hranom" Bli u jednom trenutku treba da zapeva dečje pesme „kad si srećan lupi nogama o pod"” i „sreća, sreća radost" uživancija”. Reditelj sugeriše Staniću kako da uobliči svoju interpretaciju, govori mu da bude miran, da ne ustaje sa kreveta" U jednom trenutku Stanić, koji je, naravno, svojim duhovitim upadicama obojio čitavu probu, kaže: „A je l’ mogu da mrdam bar očima?”.
U izjavi za „Blic” Tihomir Stanić kaže da je njegov junak imaginaran, odnosno zamišljen od strane junakinje, a zapravo stvaran kao što je stvarna svaka duboka želja i potreba: „Glumački, to je jedna od onih uloga kakva se priželjkuje jer, na primer, kad upisuješ Akademiju, zamišljaš sebe u ulozi nekog romantičnog heroja koji spasava svet. A biti nečiji najdraži, jedini (pa makar i imaginarni), koji se pojavi uvek kad je najteže - intimni je san mnogih”.
Stanić napominje da, iako je pisac njegova supruga, tekst nije pisan za njega, ali je razvoj događaja hteo da njemu pripadne naslovna rola.
Isidora Minić u dogovoru sa rediteljem isprobava nekoliko scenskih rešenja za kretnje njene junakinje u datoj sceni, ostatak umetničke ekipe u publici komentariše i daje sugestije, a ona za „Blic” kaže: „Komad je vrlo aktuelan. Bavi se usamljenošću i otuđenošću ljudi u našem vremenu i svetu. Moja junakinja Svetlana je u toj borbi za život, za opstanak sebe i deteta, poput mnogih drugih, prestala da oseća, prestala da se seća, a onda nužno dođe trenutak kada se upitaš čemu sve to”.
Iz scene u scenu biva jasno da je za junake drame „Bli” život uvek tamo gde oni nisu, a da je potreba za komunikacijom suštinsko, egzistencijalno pitanje.
„Ovo je poetičan, dubok komad o samoći, o potrebi prave komunikacije sa drugim, a i sa samim sobom”, kaže Zavišić i dodaje: „Kako bismo to nazvali? Možda blagim mentalnim petingom. Uostalom, zbog toga i stvaramo imaginarne prijatelje. A žanrovski gledano to je, verujem da će do premijere tako biti, minimalistička melodrama”.
Umetnička ekipa
Uloge tumače Isidora Minić, Tihomir Stanić, Katarina Žutić, Bojan Žirović, Svetlana Bojković, Dragana Đukić, Branka Šelić i Vladislava Đorđević. Scenografiju potpisuje Aleksandar Denić, kostimografiju Milena Jeftić Ničeva Kostić, a kompozitor je Anja Đorđević.
