Izvor: Press, 24.Okt.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako prodati 1.000 knjiga
Prepreke Globalni problem je što se kvari ukus čitalaca, smanjuju kulturne potrebe ili se zadovoljavaju mimo čitanja knjiga
Ova godina je jedna od najtežih za izdavače u poslednje dve decenije: zabeležen je drastičan pad u broju objavljenih naslova, štampanih tiraža i broju prodatih knjiga, tržište knjiga je pod velikim pritiskom zbog problema u distribuciji i prodaji knjiga, knjižare se gase, fondovi biblioteka su poluprazni...
Tiraž od hiljadu primeraka >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ponekad izgleda kao nemoguća misija, slažu se sagovornici Pressa i urednici vodećih izdavačkih kuća u Srbiji.
Trideset odsto manje knjiga
Na problem drastičnog pada objavljenih naslova posle raspada Jugoslavije ukazao je Nenad Šaponja iz izdavačke kuće „Agora", pozivajući se na procene Matice srpske i Narodne biblioteke Srbije da je u ovoj godini objavljeno 30 odsto manje naslova nego prošle.
Patrijarh Irinej posetio Sajam knjiga
Patrijarh srpski Irinej posetio je juče danas Sajam knjiga, a na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju poručio da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
Patrijarh je u pratnji sveštenstva najpre posetio štand Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja se prvi put predstavlja na Sajmu, i upoznao se sa njegovim radom. On je okupljenim novinarima izjavio da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
- To je bila, jeste i moraće da bude Srbija - rekao je Irinej.
- Već nekoliko godina imamo pad broja objavljenih knjiga. Država bi određenim merama mogla da popravi to stanje. Recimo, redovnim otkupom i pažljivijim izborom knjiga. Jedan od načina očuvanja izdavaštva jeste lakši izvoz knjiga u zemlje bivše Jugoslavije. Postoji problem cirkulacije knjiga zbog carina i drugih barijera i to se mora rešiti na državnom nivou.
Šaponja kaže da su na pad tiraža i prodaju knjiga uticali i raspad Jugoslavije, manji broj stanovnika, ekonomska osiromašenost, kao i odliv mozgova.
- Dobar deo naših čitalaca otišao je u inostranstvo, tako da se promenila struktura čitalaca. Mlađe generacije su izloženije novim tehnologijama, internetu, društvenim mrežama, a škola sve manje insistira na čitanju.
Urednik izdavačke kuće „Arhipelag" Gojko Božović ukazuje na nekoliko uzroka koji otežavaju posao izdavača.
- Globalni i naš problem je u tome što se kvari ukus čitalaca, smanjuju kulturne potrebe ili se zadovoljavaju mimo čitanja knjiga. Drugo, nemamo razvijeno tržište knjiga, u mnogim mestima nema knjižara, biblioteke nemaju dovoljno opremljene fondove. Ključni problem je što čitaocima niko ne govori koje su knjige dobre.
Vlasnik izdavačke kuće „Laguna" Dejan Papić smatra da stanje u srpskom izdavaštvu i knjižarstvu odgovara teškom stanju u srpskoj ekonomiji, ali primećuje da je poslednjih godina došlo i do napretka.
Ajnštajn je imao ćerku
Priča o Lizerlinoj sudbini, kako to Srbi vole da kažu - iz prve ruke, veoma je zainteresovala čitaoce u vašoj zemlji, rekla je juče na štandu „Admiral buksa" Mišel Zekhajm, autorka romana „Ajnštajnova kći".
Roman i ne bi bio toliko zanimljiv da Lizerli nije neželjena ćerka velikog naučnika čija se sudbina i misteriozni nestanak vezuju za Srbiju, zemlju njene majke.
Mišel otkriva da je rešila da napiše ovu knjigu kada je saznala da je Ajnštajn imao dete kojeg se odrekao. Uz pomoć malih donacija i velikih zajmova, Zekhajmova je krenula u petogodišnju potragu za Lizerl, krstareći Švajcarskom, Nemačkom, Engleskom, Mađarskom, Srbijom...
Čak i posle objavljivanja Ajnštajnovih spisa i mnogih otkrića u vezi sa njegovim privatnim životom (buran razvod od Mileve, veza sa ćerkom žene koja će mu postati druga supruga, otuđenost od sinova) - Lizerlina sudbina pomračuje legendu o Ajnštajnu. Devojčica je rođena u potaji, a kako majka Mileva nije mogla svoje dete da pošalje u sirotište, niti da nađe nekoga ko bi je usvojio, ostavila ga je kod svojih roditelja u Vojvodini.
Bitka za svaku knjigu
- Ne zaboravimo da se pre tri-četiri godine pričalo o zatvaranju knjižara, imali smo monopolistički lanac knjižara, a danas nekoliko lanaca knjižara širi svoje mreže. Kriza se oseća i u „Laguni", iako i u ovoj godini imamo rast od osam do 10 odsto, to ipak nije ono što smo očekivali, jer je ranijih godina bio 20 do 30 odsto. Izdavači treba da shvate da je vreme lake prodaje knjiga odavno prošlo. Trudimo se oko promocije svakog naslova i biramo najkvalitetnije autore i najbolje bestselere - kaže Papić.
Izdavačka kuća „Geopoetika" jedna je od retkih koja se može pohvaliti da je ne pogađaju problemi na koje je ukazalo Udruženje izdavača, jer se ova kuća, prema rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović , ozbiljno profilisala.
- Problemi izdavaštva ne leži u broju objavljenih knjiga, već i u nedostatku novca, nedovoljnoj informisanosti i usmeravanju čitalaca, agresivnosti onih koji imaju najviše novca, promovisanju loših knjiga za vrhunske književne vrednosti.
Ajvor Roberts: Potreban je novi Berlinski kongres
„Službeni glasnik" predstavio je juče „Razgovore sa Miloševićem"
Bivši britanski ambasador u Beogradu Ajvor Roberts govorio je juče na štandu izdavača „Službenog glasnika" o svojoj knjizi „Razgovori s Miloševićem". Roberts je bio ambasador od 1994. do 1997. godine, a knjiga je nastala na osnovu pedesetak susreta sa Slobodanom Miloševićem.
- Dok sam analizirao razloge koji su doveli do smrti Jugoslavije ponudio sam i razmišljanja o narednim koracima, uzimajući u obzir neuspeh Bosne i Kosova da postanu normalne države - rekao je Roberts, i dodao da je novi Berlinski kongres neophodan, bez obzira na to koliko će mnogima biti neprijatan, javio je Tanjug.
Roberts je naglasio da je važno priznati da je međunarodna zajednica, koliko god da su problemi u Jugoslaviji bili izazvani i pogoršavani domaćim uzrocima, u mnogim slučajevima bila kriva za postupke koji su dodatno pogoršavali situaciju.
