Izvor: Politika, 09.Jun.2015, 22:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako nastaju slike Milice Stevanović

U galeriji SANU večeras se otvara retrospektiva naše slikarke, akademika i pedagoga, dobitnice „Politikine nagrade” 1975. godine

Od večeras u 19 sati pa do 24. jula u galeriji SANU, na retrospektivnoj postavci, biće izloženo stotinak dela Milice Stevanović, naše poznate slikarke, priznatog pedagoga i akademika.

Rad ove izuzetne ličnosti u svetu savremene umetnosti može se posmatrati isključivo kao autentično i van svih šematizovanih pristupa, navodi istoričarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnosti Bojana Burić, i dodaje da se o njenom radu najbolje može govoriti kroz njeno personalno zrenje prema sopstvenom delu i osvešćenosti prema savremenom svetu. Njeno, plodno stvaralaštvo i izuzetno bogat opus praćeni su veoma preciznim dnevničkim beleškama, slično đornatama koje su radili nekadašnji fresko majstori a koje opisuju jednodnevni rad, što je razlikuje od ostalih slikara, pored činjenice da često stvara u eksterijeru.

– Naziv izložbe jeste „Nastajanje slike”, budući da sama Milica Stevanović i postavkom i katalogom zapravo predstavlja filozofiju svog stvaranja. Reč je o izuzetnoj ličnosti koju naša kultura ima a o kojoj se relativno malo zna u odnosu na njenu vrednost. Upravo su njene beleške najdragocenije kada je u pitanju tumačenje njenih dela. Za ovu umetnicu, koja je duboko posvećena plastičkim i optičkim problemima vizuelne umetnosti, moglo bi se reći da je okrenuta traženju istine u slikarstvu i predstavljanju nečeg realnog dok je istovremeno, bez aktivizma na prvu loptu, umela da pokaže izuzetnu društvenu osvešćenost – objasnila je Bojana Burić.

Govoreći juče pred novinarima, tokom postavljanja izložbe, autorka se i sama dotakla te društvene dimenzije svog rada, podsećajući nas na jedan svoj, nažalost nikada realizovani projekat, ulične galerije.

– Imala sam ideju da se na nekoliko mesta u gradu postave bilbordi sa reprodukcijama dela naših velikih umetnika – Cuce Sokić, Koste Hakmana i drugih – i to baš na mestima koja su oni ovekovečili na svojim slikama. Na taj način posetilac bi mogao da uporedi kako je slikar video predeo i motiv a kako ga on, kao posmatrač, danas vidi. To negovanje kulture gledanja vrlo je bitnokako bi se kod čoveka probudila radoznalost. Međutim, nekoliko sam puta pisala gradu Beogradu, svaki put nedostajala je još neka od dozvola, postupak su toliko zakomplikovali da ga je bilo nemoguće izvesti. Od deset, koliko sam predlagala, postavljena su tri (jedan na Kosančićevom vencu, reč je o Cuci Sokić) ali ne onako kako sam predložila pa se izgubila poenta – rekla je slikarka, inače dobitnica Politikine nagrade za 1975 godinu, iz čije je kolekcije (Politika a. d.) za ovu izložbu pozajmljeno i jedno delo iz 1971, pod nazivom „Predmet i njegova senka”.

Budući da se na izložbi nalaze i dela na kojima umetnica pozicioniranjem određenih detalja ulazi u treću dimenziju, bilo je neizbežno pitanje da li je time prešla granicu između slikarstva i skulpture?

– Reljefnost na slikama sugeriše pokret onoga koji gleda. Ta ispupčenja ne kopiraju prirodne izbočine već ciljano usmeravaju fokus posmatrača – odgovorila je naša sagovornica.

Milica Stevanovićrođena je 1933. u Beogradu. Uporedo sa pohađanjem gimnazije, po završetku Drugog svetskog rata, krenula je i na kurs crtanja i slikanja koji je organizovao ULUS (vodili su ga Ivan Radović, Jefta Perić i Aleksandar Kumrić). Na Akademiji likovnih umetnosti studirala je slikarstvo u klasama Ljubice Sokić i Nedeljka Gvozdenovića, gde je 1955. u Gvozdenovićevoj klasi završila poslediplomske studije. Primljena je za asistenta na Akademiji likovnih umetnosti (kasnije Fakultet likovnih umetnosti) 1968, gde je prošla sva zvanja, od asistenta do redovnog profesora. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2009. godine.

M. Dimitrijević

Nastavak na Politika...