Izvor: Politika, 04.Avg.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je branilac mladobosanaca izbegao linč
Mladi Rudolf Cistler koji je branio Gavrila Principa i dokazao da optužnica o veleizdaji ne stoji, iz zgrade suda iznesen u buretu za ulje
„Sav javni život, čitava naša štampa, sve institucije, svaki pojedinac... ispunjen je moralnom indignacijom nad ovim događajem... sve kipi osvetom i mržnjom protiv atentatora i nacije kojoj pripada. Svi viču: „Ubijte ih, vešajte!” Gospodo suci, vi ne smete čuti viku ulice i čaršije. Sud mora biti hermetički zatvoren od politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njenog oportunizma”.
Ovim rečima je na istorijsku scenu stupio 24-godišnji Rudolf Cistler, mladi advokat koji je u sarajevskom procesu, po službenoj dužnosti branio članove „Mlade Bosne”. Tri meseca nakon atentata na nadvojvodu Ferdinanda, računajući na njegovu mladost, neiskustvo i poreklo, advokatski pripravnik odabran je da statira u, unapred izrežiranoj, farsi austrougarskog režima.
No, već njegova prva rečenica najavila je neočekivan obrt očekivane situacije. Cistlerov nastup, pratile su sudije Okružnog suda i tužilac, u neverici šta čuju. Prvi advokat optuženih ozbiljno je shvatio svoj zadatak i na zaprepašćenje prisutnih stvarno počeo da brani Principa i drugove.
„Krivi su za ubistvo prestolonaslednika iz zasede, za veleizdaju, urlao je, već prvog dana suđenja, tužilac Franjo Savra u dvorani Vojnogarnizonskog suda i zatražio najstrožu kaznu – vešanje za 24 mladobosanca. Cistler na to odgovara: „Može im se suditi za ubistvo, ali ne i za ubistvo prestolonaslednika, jer zakon u Bosni ne poznaje posebnu zaštitu prestolonaslednika. Nema govora ni o veleizdaji”.
Neverovatno je da su, čitav vek, ime i ovakva odbrana hrabrog advokatskog pripravnika ostali potpuno nepoznati javnosti. Austrijanac po ocu i Hrvat po majci, školovan u Beču, jugoslovenske orijentacije, socijalista po opredeljenju, a pre svega čovek od integriteta, čitav vek ostaje u najmračnijem kutku istorije. Cistleru je ovo bio prvi slučaj, ali je već njegov prvi nastup pokazao da nije imao dilemu kako treba da postupi. Hteo je da se poštuje pravo, da uradi svoj posao profesionalno i do kraja. To je bio, pokazalo se, njegov vodeći princip. On je pravno, oborio optužnicu. Dokazao da optužnica za veleizdaju ne stoji, zato što je aneksija Bosne bila nelegalna, jer nije ozakonjena u austrijskom i ugarskom parlamentu.
Veliki rat je u toku, čitava Evropa je na nogama i traži da mladobosanci budu osuđeni kao kriminalci i zločinci. Sud posle svega izrečenog presuđuje – krivi su – te osuđuje petoricu na smrt, a ostale na dvadeset godina robije. Posle prvobitnog šoka Cistlerovom odbranom, po izlasku iz sudnice čeka ga razjarena rulja i isukane vojničke sablje. Njegov linč izbegnut je tako što je iz zgrade suda iznesen u buretu za ulje.
Spremala mu se smrtna kazna, ali do „suđenja” nikada nije došlo za šta su, ispostavilo se kasnije, bili „zaslužni” mađarski poslanici, te je Cistler, 24 sata nakon suđenja „samo” proteran iz Sarajeva.
On je kao mladi advokat tada nesumnjivo želeo karijeru, bio je na samom početku no i pored toga hrabro se upustio u proces braneći neodbranjivo. Branio je one kojima su vešala već bila spremljena. Branio, odbranio, ali ne oslobodio. Doživeo je neminovni profesionalni neuspeh i za života bio obeležen ovim procesom.
Golgota i progon hrabrog advokata nastavlja se i tokom rata. U to vreme nastanio se u Zagrebu, ali ga ustaše hapse odmah po dolasku i deportuju u zloglasni logor Kerestinec. Jedva izvlači živu glavu zahvaljujući supruzi koja uspeva, zbog svog nemačkog porekla, da dokaže okupatorskim vlastima da nije Jevrejin.
Odmah posle rata, 1918. godine, Cistler se vraća u Sarajevo i zapanjen saznaje da sudije angažovane u sarajevskom procesu i dalje sude. Odmah piše o njima novinski članak, koji je uticao na to da ih vlasti penzionišu. Cistler dobija bar delimično ali zakasnelo zadovoljenje. Nastavio je sa privatnom advokatskom praksom do smrti 1960. godine i za sve to vreme bio je poznat kao častan čovek i profesionalac, ali i čovek velikog srca koji je često pomagao nevoljnicima, radeći neretko i bez honorara.
Olga Janković
-----------------------------------------------------------
Originalne replike sa suđenja
„Branio sam Mladu Bosnu”, jedini je filmski projekat kojim će, ove godine, biti obeležena stogodišnjica početka Prvog svetskog rata. Scenarista i reditelj Srđan Koljević ovim filmom izvlači iz istorijske senke lik advokata Cistlera i klasično montirani proces suđenja mladobosancima, razvijajući priču na osnovu stenograma i dokumentarne građe, knjiga istražnog sudije i advokata. Prema rečima autora, najveća dragocenost filma su glumački dijalozi – originalne replike sa samog suđenja.
Film se snima u Beogradu, Pančevu, Mokroj Gori i u studiju producentske kuće „Košutnjak film”. Lik mladog advokata tumači Nikola Rakočević, a uz njega igra i velika ekipa naših poznatih glumačkih imena, kao što su Nebojša Glogovac, Vuk Kostić, Boris Isaković, Branislav Lečić, Ljubomir Bandović, Anica Dobra i dr. Neke scene Sarajeva s početka veka snimane su u Narodnom muzeju i na lokaciji Vajfertove stare pivare u Pančevu. Premijera filma očekuje se u oktobru, a nakon bioskopskog života seli se na male ekrane serijom od četiri epizode na programima Radio-televizije Srbije.
objavljeno: 05.08.2014
