Izvor: Danas, 13.Okt.2014, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je bilo u 19. veku?
I dalje se ne slažemo oko pitanja da li muški rod imenice ima neutralnu vrednost. Posmatrajući samu jezičku strukturu, rekli bismo da nam je neutralan rod potreban, na primer u rečenici „Ona je najbolja među profesorima“, u kojoj treba razumeti da se imenica profesori odnosi kako na muškarce tako i na žene.
S druge strane, psiholingvistika nam pokazuje da neutralnog roda zapravo nema, jer se on i te kako u našoj svesti povezuje sa stvarnim polom, što društvenu ulogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << žena čini manje vidljivom.
O kakvoj neutralnosti govorimo kada u oglasima za zapošljavanje, recimo, imamo registar zanimanja i funkcija direktor, pedagog, profesor, nastavnik, istraživač, menadžer..., ali čistačica, spremačica, kafe-kuvarica? Muški rod ovih imenica „podrazumeva“ i ženske osobe, dok se čistačica kao polno markirana reč ne može odnositi na muškarca. Označavanje nižih i najslabije plaćenih zanimanja ženskim rodom, dok je za cenjenija mesta rezervisan muški rod kao „neutralan“, samo odražava tradicionalno shvatanje ženske uloge i njenog mesta u društvu. Iz tih razloga, ali i iz gramatičkih, jer se ne može reći „Ginekolog me je pregledala“, opravdani su zahtevi i uputstva za upotrebu rodno osetljivog jezika, kojom se ostvaruje odgovorno, korektno i jedino prihvatljivo jezičko ponašanje.
Podržavanje stereotipnih uloga polova nije dozvoljeno ni Zakonom o zabrani diskriminacije, pa bi bilo uputno u javnoj komunikaciji, a tu bi spadali i poslovni oglasi, slediti preporuke ombudsmana za upotrebu rodno osetljivog jezika.
Stavovi da nazivi u ženskom rodu rogobatno zvuče ili da ih ne podržava priroda našeg jezika nisu održivi, jer jezik ima za to potencijala, a ograničenja su u našem umu i teškom prihvatanju inovacija. Možda je najbolji primer za to „Izveštaj odbora crkve sv. Natalije za 1895. god.“, u kome su funkcije članica jednog odbora dosledno navedene u ženskom rodu.
„Zauzimanjem uprave Više Ženske Škole i predstavništva Ženskog Društva obrazovan je među gospođama jedan odbor na kraju 1894. godine, koji je sebi stavio u zadatak: materijalno potpomaganje crkve sv. Natalije.
U odboru crkve sv. Natalije ima 30 gospođa i to: 26 članica Ženskog Društva, upraviteljka i 3 učiteljke V. Ž. Škole. Pošto je crkva sv. Natalije školska crkva, i to crkva V. Ž. Škole, to je odboru predsednica svagda upraviteljka V. Ž. Škole, a potpredsednicu, kasirku i delovotkinju bira odbor iz svoje sredine.“
Ako je moglo krajem 19. veka, može i sad.
