Izvor: Blic, 20.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako dati ime gradu
Kako dati ime gradu
Kada je legendarna Isidora Sekulić godine 1950. prisustvovala probi Šoove 'Kandide' u JDP-u, ona je svaki put kad bi glumci na sceni izgovorili ime mladog pesnika Merčbanks, iz partera viknula: 'Marčbenks!' Ova jezička čistunica nije mogla da se pomiri sa pogrešnim izgovorom imena jedne od tri glavne ličnosti drame.
Kad bi Isidora ispravila sve što se kod nas uobičajilo da se pogrešno izgovara, imala bi posla za ceo život. I teško da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ispravka uhvatila koren. Zato se pisci pravopisa drže pravila da se priznaju tradicionalni izgovor, pre svega geografskih pojmova. Tako umesto tačnog naziva Mišigan mi to američko jezero zovemo Mičigen, Šikago - zovemo Čikago, Vošington - Vašington, Pari - Pariz, Edimborou - Edinburg itd.
Mi u tom nismo izuzetak. Francuzi bez ikakvog zazora Mocarta, čije ime mi tačno izgovaramo, zovu Mozar, Den Hag - La E (zamislite samo jedno slovo!). Rusi Hag zovu čak Gaga, Hitlera Gitler, a Viktora Igoa - Gjugo.
Dakle, složili smo se da nema ispravki jednom ukorenjenog netačnog izgovora.
Ali zato kad se pojavi neko novo strano ime u našoj sferi interesovanja, ne treba, sa rukama u džepovima, ne učiniti mali napor da se to novo ime kod nas tačno transkribuje. Kad se neki autor prvi put prevodi, dužni smo da ga tačno napišemo. Tako su u JDP u vreme kad su počele probe 'Vilovnjaka od zapadnih strana', umesto prvih nagoveštaja da će se ime autora kod nas pogrešno ustaliti kao Sindž, njegovo prezime pravilno transkribovali kao Sing, a i pisca drame 'Plug i zvezde' odmah transkribovali, ne Sin, već tačno Šon O’Kejsi. Šon je isto što i naš Jovan.
Jedino je uporna Isidora Sekulić uspela je da uobičajenu netačnu transkripciju glavnog grada Švedske nametne novim generacijama kao Stokholm. Svaka čast!
