Izvor: Politika, 20.Mar.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će se Srbija odužiti Mokranjcu
Obeležavanje veka smrti velikog kompozitora za sada je prepušteno pojedinačnim projektima od kojih je neke podržalo ministarstvo, ali je izostao zajednički plan kulturnih institucija
Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) u srpskoj umetničkoj muzici isto je što i Vuk Karadžić u književnosti, kaže kompozitor Zoran Hristić. Kad je već tako, pitanje je kako će potomci u Srbiji obeležiti stogodišnjicu Mokranjčeve smrti u 2014.
Za sada, ponekad i ponegde, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naši značajni horovi održe koncert u Mokranjčevu čast u Srbiji, a ni stranci nisu ostali po strani. Nedavno je 6. festival školskih horova u Kardici u Grčkoj, po svedočenju Aleksandra S. Vujića, dirigenta i kompozitora koji je tamo bio član umetničkog saveta, obeležio jubilej Mokranjca.
Tačnije, program je posvetio godišnjicama evropskih kompozitora (Hans Leo Hasler, Žan Filip Ramo), među kojima je bio i naš Mokranjac.
Neko će reći da je ovo tek početak 2014. i da ima vremena da se jubilej dostojno obeleži (umro je u septembru), jer očekuju nas tradicionalni „Mokranjčevi dani” u Negotinu, a i Mokranjčeva zadužbina priprema nešto samoinicijativno.
I upravo ta reč „samoinicijativno” može da zasmeta. Da li to znači da ćemo se prisetiti Mokranjca čija su dela muzička baština samo na ličnu inicijativu?
U sličnoj situaciji, iza obeležavanja jubileja kompozitorke Ljubice Marić, svojevremeno je stala vlada Srbije (organizovan je naučni skup, izožba, koncerti u inostranstvu...). Da li su naši poznati muzičari i muzikolozi i Ministarstvo kulture mogli bolje da sarađuju?
To ne znamo, ali znamo da neko (ma ko) treba da se prihvati organizacije i odgovornosti. Da ne budemo nezahvalna deca zaslužnih predaka! Mišljenja na ovu temu na muzičkoj sceni Srbije podeljena su.
Branka Radović, muzikolog i selektorka tradicionalnog festivala u Negotinu „Mokranjčevi dani” kaže:
– Na konkursu Ministarstva kulture smo za ovogodišnje „Mokranjčeve dane” dobili tri miliona dinara, istu sumu kao što je bila i prošlogodišnja, a jubilej niko nije uzeo u obzir. Ni za kakvu novu produkciju i bogatiji program nemamo novca. Nije formiran nikakav odbor, ne postoji zajednička strategija. Bez državne politike nemoguće je doći do dostojnog jubileja, i to je nacionalna sramota. Znam da je Isidora Žebeljan, kompozitorka i akademik, preko SANU uspela da Unesko proglasi ovu godinu godinom Mokranjca i Pupina, ali nema sredstava za jubileje. Nacionalni savet za kulturu je to nekoliko puta postavljao kao domaći zadatak nekim „strukturama”. Htela sam da na „Mokranjčeve dane” dovedem strane horove da na srpskom pevaju Mokranjca, ali da sam predložila tako bogat program, da li mislite da bih dobila novac?
Saznajemo takođe da su Negotin i Srpsko narodno pozorište predložili realizaciju baleta „Mokranjac” po kompozitorovoj biografiji i na muziku Zorana Simjanovića, ali predlog nije prošao. Za restauraciju dokumentarnog filma o Mokranjcu koji poseduje Kinoteka nije bilo sredstava.
Zoran Hristić, kompozitor koji je u dva navrata bio selektor „Mokranjčevih dana”, a i Bemusa, kaže da nije iznenađen što se stvari ovako odvijaju.
– Pre nekoliko godina u Negotinu sam inicirao stvaranje Mokranjčeve zadužbine po ugledu na Vukovu. Na jednom sastanku u MŠ „Mokranjac” u Beogradu oformljena je zadužbina i Dejan Despić je izabran za predsednika, ali posle nisam čuo za neke njihove aktivnosti. Prva inicijativa je trebalo da krene odatle. Cela ova godina trebalo bi da bude u znaku Mokranjca, a program za jubilej je trebalo odavno da bude gotov. Ko bi drugi trebalo da osnuje odbor za tu namenu, ako ne Zadužbina ili „Mokranjčevi dani” ili SANU? Mislim da to nije posao Ministarstva kulture, jer ono određuje, odobrava i administrativno je telo, a inicijativa mora da dođe sa druge strane. Neko mora da prihvati tu organizaciju. U Srbiji se najviše pada na organizaciji, a ako je ona dobra, ne treba ni mnogo novca za jubilej.
Iz Ministarstva kulture su nam pojasnili proceduru kod obeležavanja jubileja ovako:
– Uloga Ministarstva kulture i informisanja je da podstakne ustanove kulture da prepoznaju značaj jubileja i pokrenu inicijative za njihova obeležavanja, pružajući im podršku u realizaciji planiranih aktivnosti. Time se doprinosi jačanju kapaciteta institucija u obavljanju funkcija zbog kojih su one osnovane.
Kompozitorka Anja Đorđević je o obeležavanju veka od smrti autora čuvenih „Rukoveti” (15 spletova pesama sa folklornim motivima iz raznih delova Balkana) i poznate muzike za pravoslavno bogosluženje rekla:
– Stevan Mokranjac je kompozitor kome ću se pre svega pokloniti jer je uspevao da srpski jezik „upeva” na najprirodniji mogući način. Ne samo u to vreme. Teško je poverovati, ali retki su kompozitori koji imaju tu veštinu. Treba umeti čuti muziku svog jezika. Mokranjac se ozbiljno bavio folklorom, pa će izvorna muzika postati integralni deo njegovog stvaralaštva. Upravo to će ga i činiti autentičnim, drugačijim. Volimo da kažemo da muzička pismenost u Srbiji počinje sa njim. Da li takva muzička veličina zaslužuje pažnju i negu, naravno da da. Ove godine ministarstvo je podržalo nekoliko najznačajnijih projekata koji će obeležiti jubilej Mokranjca. Izdvajamo „Mokranjčeve dane” u Negotinu, manifestaciju „Odjeci Mokranjčevih dana” i razne horove koji će koncertno izvesti njegovu muziku. Bilo je još predloga, ali ne mnogo dobrih, inventivnih ili bar klasičnih i kvalitetnih.
Dokument Mokranjaca upućen odboru Građanske kasine 1890, koji upravo držim u ruci i koji je sačuvan zahvaljujući njegovim precima, govori o raznim stvarima. Prvo, ako hoćete nešto da uradite, morate naći načina i ne oslanjati se uvek na budžete i institucije. Drugo, tamo gde nema ideja nikada nema ni dovoljno para. Treće, svet se promenio, nije više tako naivan, čedan...
Dokument Stevana Mokranjca iz 1890. godine
„Hotevši da našoj publici damo prave muzikalne hrane, te da time stvorimo ukus za čistu, uzvišenu muziku, sastavio sam Gudački kvartet… Stoga se obraćam Odboru (Odboru Građanske Kasine) da nam ustupi lokal za probe i koncerte besplatno… Osim ovoga molimo da nam se dade ogrev i osvetljenje za probe i koncerte.”
Biljana Lijeskić
objavljeno: 20/03/2014
