Izvor: Politika, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav Sajam knjiga želimo
Poslednji dan međunarodnog Beogradskog sajma knjiga za većinu izdavača pogodan je za sabiranje utisaka i svođenje računa, a za čitaoce je prilika da na Sajam uđu besplatno i tamo, možda, provedu vreme do kasnog podneva. U razgovoru, uglavnom sa manjim izdavačima, juče smo mogli čuti nešto o sajamskim utiscima, neke predloge vezane za organizaciju budućih sajmova, ali i ukazivanje na neke od opštih problema koji tište izdavače.
Nataša Marković, vlasnica "Plavog jahača", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primetila je da je svaki Beogradski sajam knjiga izuzetna prilika za susret sa čitaocima. Tu usmerenost na čitaoca potvrdila je informacijom da su sva izdanja "Plavog jahača" imala sajamski popust od 50 odsto. Kada je reč o načinu organizacije ove najposećenije kulturne manifestacije u Beogradu, Nataša Marković je rekla:
– Moram da kažem da nisam zadovoljna ovim konceptom Sajma knjiga. Već godinama traje ista priča. Znam da je na prošlogodišnjem sajmu organizovana tribina o tome kakav nam je Sajam knjiga potreban i da je jedna od ideja bila da to treba da bude poslovni sajam, na kojem će se susretati pisci, knjižari i izdavači. Kao drugi koncept predložena je glamuroznija varijanta i spektakl, pre svega posvećen čitaocima. Ja sam više za ovu drugu varijantu. Smatram da Sajam knjiga treba napraviti glamurozno, i pre sam za neke hrabrije poteze. Mislim da centralni sajamski prostor, gde su sada veliki izdavači, (a u stvari ima mnogo monopolističkih koje još uvek finansira država), bude mesto susreta knjige i čitalaca, da tu bude trg ili amfiteatar u kojem bi bili vođeni različiti razgovori, i gde bi svako od prolaznika bio podstaknut da zastane i čuje nešto novo – rekla je Nataša Marković, dodajući da bi bilo zanimljivo napraviti čak i neki konkurs za kreativne sajamske projekte ili stipendiju za nekog pisca.
– Sajam je mesto susreta i promocija kulture knjige i čitanja. Argentinski pisac Ernesto Sabato rekao je: Najveća ekskluzivnost modernog doba je ljudski susret, i ja se slažem sa njim – dodala je Nataša Marković.
Jedan od vlasnika izdavačke kuće "Mono i Manjana" Miroslav Josipović ukazao je na stalne probleme izdavaštva, koji ne mogu biti rešeni samo nekoliko dana pred Beogradski sajam knjiga, a kao glavni naveo je udruživanje izdavača.
– Nije dobro da nekoliko ljudi sebi daje za pravo da se naziva intelektualnom elitom i da određuje kriterijume prema kojima su knjige drugih izdavača komercijalne i manje vredne. Neki manji izdavači prosto ne mogu da dođu do izražaja. Najbolje bi, stoga, bilo da imamo jedno strukovno profesionalno Udruženje izdavača koje će na pravnim osnovama voditi računa o interesima svih nas. To je moguće ako čovek ne gleda samo sopstvene interese. Potrebno je postaviti opšta i precizna pravila igre, od jedinstvene cene knjige do pravila ponašanja u knjižarama, pa i do toga koliko će malih i velikih sajmova knjiga biti u toku godine. Problemi ne bi postojali ukoliko bi se svi podjednako pridržavali propisanih pravila, rekao je Miroslav Josipović.
Direktorka marketinga, urednica i autorka "Evro Đuntija" Ivana Kuzmanović rekla nam je da često na Beogradskom sajmu knjiga nastaje prekomerna i neproduktivna gužva, upravo zbog toga što je Sajam u velikoj meri komercijalizovan.
– Ipak, drago mi je što Sajam knjiga ima tako dobru posetu, ali se ponekad pitam da li svi ti ljudi zaista čitaju knjige. Pitam se i da li je sve u redu u vezi sa organizacijom Sajma, budući da zbog visoke temperature i zagušljivosti sve izgubi smisao. Međutim, vašarska atmosfera je smanjena u odnosu na prethodne godine. Mislim da bi Beogradski sajam knjiga trebalo da ima i poslovni sadržaj, kao Frankfurtski sajam knjiga kojem sam prisustvovala ove godine, i da ti sadržaji možda budu smešteni u druge sajamske hale – primetila je Ivana Kuzmanović, uz napomenu da je "Evro Đunti", kao srpsko–italijanski izdavač koji je objavio više od 400 naslova, ove godine oštećen zbog pozicije i veličine dodeljenog štanda. Zbog toga je naglasila da je potrebno preko čitave godine pripremati Beogradski sajam knjiga, naročito preko jednog dobro organizovanog Udruženja izdavača.
Svetislav Bajić, urednik i suvlasnik izdavačke kuće "Ukronija", smatra da je Beogradski sajam knjiga ove godine zbog lošijih vremenskih prilika imao unekoliko lošiju posetu u odnosu na prethodne. Kada je reč o unapređenju sajamske koncepcije predložio je razdvajanje knjižara od izdavača.
– Malim izdavačima odgovara Sajam knjiga koji je usmeren na čitaoce, jer ako se uvede potpuna tržišna privreda u izdavaštvo, po svim kriterijumima, od otkupa knjiga do sajmova, onda će mali izdavači biti prosto "pojedeni". Jer, poslovni kontakti malih i velikih izdavača sasvim su različitog tipa. Mali izdavači imaju više kontakta sa kupcima od onih velikih. Takođe, mali izdavači koji štampaju nekomercijalna i filozofska izdanja treba da imaju pomoć države. Ne želimo svi da štampamo megahitove. A to nas sve vraća na otkup knjiga, koji je ove godine katastrofalan, a koji je najveća boljka za nas male izdavače – rekao je Bajić.
Vladimir Roganović, pi-ar "Belog puta", sličnog je mišljenja kada je reč o kontaktu sa čitaocima i kupcima knjiga.
– Mislim da je dobar korak što je Sajam knjiga generalno orijentisan na posetioce. Zadovoljni smo pre svega činjenicom što je veliki broj ljudi video naš štand, jer smo mi relativno mlada izdavačka kuća koja postoji dve godine. Specifični smo po tome što se bavimo objavljivanjem stripova i grafičkih novela, kao i dečije književnosti. Za organizacije budućih sajmova knjiga bilo bi dobro što veće učešće stranih i domaćih autora, kao i izdavanje jednog u potpunosti informativnog biltena, koji bi obaveštavao posetioce o svim dnevnim sajamskim događajima – dodao je Roganović.
Na štandu "V.B.Z. Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Beograd" zatekli smo pisca i urednika Vladimira Arsenijevića. Prema njegovim rečima, ovaj sajam ne razlikuje se drastično od ranijih po poseti publike i veseloj "vašarskoj" atmosferi.
– Dakle, sajam je gotovo u potpunosti posvećen prodaji, a možda je ustanovljenje zemlje počasnog gosta učinilo da dođe do izražaja i prisustvo autora na samom sajmu. U doglednoj budućnosti Sajam knjiga bi trebalo da se više kreće ka sistematskom predstavljanju autora, izdavaštva stranih zemalja i uredničkog posla. Ne verujem da Beogradski sajam može da postane poslovni, na način na koji je to Frankfurtski, ali bi svakako mogao da ima jedno novo uzbuđenje od poseta najrazličitijim književnim događajima i tribinama – kazao je Arsenijević.
Jedan od urednika izdavačke kuće "Sipa" Boško Pantić mišljenja je da su mali izdavači zapostavljeni iz više razloga na Beogradskom sajmu knjiga, jer se sa sopstvenim i novim izdanjima nalaze na galeriji hale 14, u blizini antikvarnih knjiga. Pantić je dodao da bi ulaznica za sajam knjiga trebalo da bude pristupačnija.
[objavljeno: ]
