Izvor: Politika, 26.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafana i parlament
Posle učestalih pojava nepristojnosti u našoj skupštini, nakon incidenta u nekoj kafani možemo očekivati dobronamerne zahteve za deparlamentarizaciju kafanskog života
Nepoštovanje i kršenje osnovnih pravila ponašanja u najvišoj instituciji naše zakonodavne vlasti pretvorilo je republičku skupštinu u mesto opstrukcije, međusobnog vređanja i fizičkog obračuna narodnih poslanika. Budući da su ovakvi postupci samo produžetak vođenja politike drugim, i datom mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neprimerenim, sredstvima, parlament je postao arena okrutne borbe poslanika čije ponašanje najrečitije govori o njihovoj opštoj kulturi.
Povremeni skandali u skupštini bili su povod da se negativnim poređenjem sa kafanom ukaže na nezadovoljavajuće nizak nivo kulture našeg parlamenta. Mišljenje da treba „dekafanizovati parlament” pokazatelj je, u stvari, predstave o kafani kao nepristojnom javnom mestu. Međutim, reč je prvenstveno o značajnoj instituciji koja funkcioniše na osnovu određenih pravila ponašanja ugostitelja i gostiju. Kafana je mesto sretanja i okupljanja ljudi koji uz jelo, piće i muziku provode svoje vreme u slobodnom razgovoru, menjanju iskustava i sticanju potrebnih znanja. Zato je ona i bila svojevrsni drugi, alternativni univerzitet za mnoge koji su se na njemu obrazovali. Stečenim znanjem i iskustvom pokazivali su svoju životnu i profesionalnu superiornost u odnosu na one koji su se obrazovali sedeći samo u školskim klupama.
Kultura, umetnost i književnost bili bi uskraćeni za brojna velika dela za koja su njihovi stvaraoci dobijali podsticaj upravo u kafanskom ambijentu. Najstarija skadarlijska kafana „Tri šešira” bila je svojevremeno centar noćnog i umetničkog života Beograda, mesto na kojem su mnogi umetnici slikali, pisali, pevali, a najstarija beogradska kafana „?” („Znak pitanja”), bila je i prvo čitalište „Srpskih novina”. I drugi gradovi u Srbiji imali su svoje omiljene kafane, upisane na svojim kulturnim mapama: u Jagodini, na primer, to su bile „Šarena” i „Solun”, u Nišu „Stara Srbija” i „Amerikanac”.
U kafanama su, međutim, pojedini gosti svoje žučne rasprave, zbog dejstva alkohola i nemogućnosti samokontrole, pretvarali u incidente. Povremeni ekscesi nisu ugrožavali temelje ove institucije, jer su ugostitelji nalazili načina da zauzdaju potencijalne vinovnike nereda. Premda se nepristojno ponašanje događalo i na drugim javnim mestima i institucijama, neželjeni ekscesi doprineli su stvaranju negativnog stereotipa o kafani. Loši primeri uzimani su kao dominanta ukupne slike o njoj kao mestu slobodnog i razuzdanog ponašanja, stecištu nepristojnih i nemoralnih. Naružena kafana predstavljala je suprotnost pozitivnom stereotipu svih drugih mesta koja su oličavala pristojno ponašanje.
Takav odnos prema kafani je izražen sa stanovišta oficijelne kulture, prema kojem ona donedavno nije smatrana dostojnom pomena u enciklopedijama niti predmetom ozbiljnih naučnih istraživanja. Zamagljena predstavama o čađavoj mehani i nepristojnoj birtiji, kafana je životna i kulturna realnost ispunjena prijatnim i neprijatnim događajima, pristojnim i nepristojnim ponašanjem.
Iako je bitna odrednica međuljudskih odnosa u privatnom životu, pristojnost je obaveza službenog i norma javnog ponašanja kojim pojedinci iskazuju ličnu kulturu u parlamentu i u kafani. Biti pristojan znači činiti ono što pristoji datom kontekstu, instituciji ili javnom mestu. Pretpostavka pristojnosti je poznavanje pravila ponašanja u međusobnom ophođenju zasnovana, prvenstveno, na poštovanju drugog. Onaj koji ih ne zna ili ih ignoriše čineći svesno ne ono što treba već ono što želi i hoće, ponekad isprovociran da uradi nekontrolisano i ono neželjeno, kršeći pravila pristojnosti, ponaša se nekulturno i necivilizovano.
Nezavisno od svoje obrazovanosti i političke pripadnosti, ljudi se na određenim javnim mestima i institucijama ponašaju pristojno ili nepristojno. Sa izrazima nepristojnosti srećemo se u kafani i u parlamentu. Objektivnim sagledavanjem kafane kao svojevrsne institucije, otkriva se njen značaj u našem javnom, društvenom i kulturnom životu. Vrednost te institucije treba sačuvati, pa zato posle učestalih pojava nepristojnosti u našoj skupštini, nakon incidenta u nekoj kafani možemo očekivati dobronamerne zahteve za deparlamentarizaciju kafanskog života.
Bojan Jovanović
[objavljeno: 27/03/2009]
