Izvor: Politika, 22.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kadrovi letnjeg sna
"Go with the Flow", video-rad Natalije Vujošević u izboru Svetlane Racanović. Izložba Kritičari su izabrali 2007. u Galeriji Kulturnog centra Beograda
Kritičari su izabrali je tradicionalna izložba Kulturnog centra (od 1969) na kojoj istoričari umetnosti i likovni kritičari izdvajaju aktuelnosti u likovnoj produkciji prethodne godine. Kao stvaralački koncept, ova izložba je odigrala značajnu ulogu u afirmaciji i promociji autorskog stava kritičara. Isto tako, najavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i kreativne (i saradničke) odnose na relaciji umetnik–kritičar, teorija–praksa, relativizujući na taj način postojeći stereotip o protivničkim pozicijama umetnika i kritičara.
Od 2001. ovaj kritičarski izbor je modifikovan kao autorska izložba laureata nagrade "Lazar Trifunović", prestižnog stručnog priznanja za kritičarsko-teorijski rad u oblasti vizuelnih umetnosti. Rečeno je: kada govorimo o drugima mi govorimo i o sebi. Tako se, svojim izborom umetnika, kritičar profesionalno legitimiše, a elaborirajući određenu stvaralačku tezu istovremeno izražava i lični afinitet, integrisan u našu "objektivnost" bez koje bi rad kritičara bio neplodan.
Svetlana Racanović je laureat nagrade "Lazar Trifunović" za 2004. godinu a, kao kritičar na delu, i selektor je i koordinator niza izložbi kojima se savremena umetnost Crne Gore promoviše u svetu. Njena pozicija komesara i autora selekcije Crne Gore na Bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji 2005. svakako je ozbiljan profesionali uspeh. U svom venecijanskom izboru pod nazivom "Eros malog prestupa" Svetlana Racanović predstavlja tri mlada crnogorska umetnika među kojima je i Natalija Vujošević (1976) čiji je rad kritičarka izdvojila za novu prezentaciju u Kulturnom centru Beograda.
Novi video-rad Natalije Vujošević "Go with the Flow" čine tri simultane audio i video-projekcije, na tri lebdeća platna i u tri različite veličine; postavljeni u prostoru jedan iza drugog oni se simultano gledaju. Diskretno strujanje vazduha u prostoru dolazi od dva, bočno postavljena, ventilatora. "Go with the Flow" je veoma sofisticirani rad poput jezičkog modela diskretne i jedva čujne refleksije različitih tzv. svakodnevnih stanja/situacija, ni-po-čemu-važnih.
Ako kažem "Jutros sam čitala haiku poeziju" i, posle, na izložbi "Go with the Flow" čujem pesmu Tišina u polju/ leptir je leteo/ onda sam zaspao, da li je kontaktna zona rada i posmatrača u poetskom osećaju lakoće haiku stiha?
U kadrovima koji liče na letnji san nema hijerarhije, histerične brzine ni straha; same se slike uvećavaju – od dečije igračke na navijanje, preko lika devojke koja spava, do dominantne projekcije osunčane šume. U artikulaciji poetike sopstvenog rada, Natalija Vujošević kao uzor ima rediteljski postupak Abasa Kjarostamija, u čijem jezičkom modelu prepoznaje sebi blisku logiku mirnog i gotovo nirvaničnog kadra. Kontaktne zone video rada sa filmom nalaze se i u naslovu ove izložbe koji je replika iz filma Ričarda Linklatera Waking life. Natalija Vujošević hvata život u tri poteza, tri stiha, u tri slike (pojašnjava S. Racanović). Nema velikih tema. Samo katarzično stanje duha, oslobođenog od vremena, negde između čitanja haiku poezije i logike Kjarostamijevih, tj. kadrova ove mlade umetnice. Poštujući i razumevajući logiku medija, Natalija Vujošević nastavlja da stvara nepretenciozne ali krajnje delikatne i likovno ubedljive video-radove kojima se nema šta dodati ni oduzeti. Savršena mera stvari.
Ljiljana Ćinkul
[objavljeno: 22.01.2007.]
.jpg)
