Izvor: Politika, 12.Feb.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada se u JDP-u upali svetlo već smo u dugu
Prvi put u istoriji našeg pozorišta se dešava da se ništa ne radi, kaže glumica Cvijeta Mesić
– Ima glumaca koji su izbirljivi i koji slede svoj unutrašnji instinkt. U tom smislu sam atipična. Igram samo ono što me interesuje i to mi je sasvim dovoljno. U ovim godinama mogu sebi da dozvolim da radim samo ono kroz šta mogu nešto da iskažem, zato sam i pristala da radim tekst „Malecki”, jer ima poruku koja mi se dopada, a koja glasi: svako ima pravo na svoj izbor. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Niko ne sme i nema pravo da ga u tome sprečava, bez obzira koliko taj izbor drugim ljudima delovao nemogućim – kaže glumica Cvijeta Mesić. Upravo se posle duže pauze premijerno predstavila pozorišnoj publici ulogom Rebeke u predstavi „Malecki” mladog izraelskog pisca Liora Zalmansona, u režiji Sanje Braun, Beograđanke koja već dve decenije živi u Izraelu.
Cvijeta Mesić, dugogodišnja glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta ovoga puta ostvarila je novu scensku junakinju na sceni pozorišta „Moderna garaža”u Beogradu. A ko je i kakva je njena nova heroina kaže:
– Tumačim Rebeku, ženu koja je mnogo starija od mene, koja ima 80 godina. Koja je posebnog karaktera i iza sebe ima bogat život. Zapravo, igram baku kod koje dolazi unuk da snimi na kaseti njenu životnu priču koja krije mnogo tajni. Lepo je raditi duo dramu jer gluma dolazi do izražaja, a važno je i da vam partner odgovara po senzibilitetu, u ovom slučaju sa mladim glumcem Nikolom Jovanovićem sam pronašla zajednički scenski izraz.
Na sceni matičnog JDP-a Cvijeta Mesić trenutno nastupa u tri predstave „Drama o Mirjani i ovima oko nje”, Ivora Martinića, u režiji Ive Milošević, „Sanjari” Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića i „Dragi tata” Milene Bogavac u režiji Borisa Liješevića. Mesićka uz to igra i u Beogradskom dramskom pozorištu u ostvarenju „Anđeli u Americi” T. Kušnera u režiji Gorčina Stojanovića i u predstavi „Seks za početnike” u režiji Alise Stojanović Malog pozorišta „Duško Radović”.
– Produkcija više nije tolika i takva kakva je bila. Situacija u kulturi je uopšte strašna. To naravno nije ništa novo. Prvi put u istoriji JDP-a se dešava da se ništa ne radi. Što je potpuno nenormalno, jer pozorište mora da ima produkciju, da živi. Situacija u JDP-u, naravno, nije takva zbog smene upravnika: odlaska Branka Cvejića i dolaska Tamare Vučković na njegovo mesto, već jednostavno nema novca. Kada se u našem pozorištu upali svetlo mi smo već u dugu. Scena „Studio” na kojoj se igraju savremeni komadi je zatvorena. Od Nove godine u tom prostoru više ne igramo predstave što najbolje govori da je u pitanju radikalan potez, rez koji je očigledno morao da se desi.
Da li je samo novac u pitanju, pitali smo našu sagovornicu, jer, nezvanično, pojedine predstave sa repertoara JDP-a su loše posećene?
– Ne mogu da ulazim u repertoarsku politiku, niti da komentarišem šta će da se igra. Dešava se nešto i sa publikom, mada , neke predstave su i dalje pune. Evo, pre neko veče Molijerov „Tartif” u režiji Egona Savina je bio pun. Naša „Drama o Mirjani” je dosta posećena, ali je isto tako „Buba u uhu” Ž. Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića uvek puna. I tako je već 40 godina. Ne znam da li naši gledaoci jednostavno vole da odu u pozorište da se zabave ili je problem u nečem drugom. Živi se teško, to je opšte mesto, ali sa druge strane živimo u doba marketinga... Uz sve to, ipak se nadam da će se JDP oporaviti.
Uporedo sa glumom Cvijeta Mesić profesionalno se bavi makrobiotikom, a keramikom iz hobija.
– Gluma je osnova mog života, ono što sam ja i nešto što me raduje. Makrobiotikom se bavim vrlo ozbiljno jer sam završila fakultet u San Dijegu. To je moja misija u životu pored glume. S obzirom da prema izveštaju svetskih zdravstvenih organizacija svaki drugi čovek ima neku degenerativnu bolest, osetila sam potrebu da se uključim u rešavanje tog problema, da pomognem ljudima da nešto promene u svojoj svesti. Prestala sam pre 15 godina da jedem meso jer neću da učestvujem u ubijanju životinja. Još u Bibliji piše da čovek može da se hrani zrnevljem, mislim da čovek u svojoj prirodi osim u ekstremnim slučajevima može da bude zdrav iako ne jede meso. Mnogo se ubija na svim planovima, pa više nisam želela da učestvujem u tome – kaže umetnica i dodaje:
– Često boravim u Americi, jer mi je tamo deo porodice. I tamo je kriza. Naravno ne ovakva kao kod nas, jer oni su mnogo bolje živeli, pa sada kad malo lošije prolaze smatraju da su u velikom problemu. A mi živimo na prostoru koji je sudbinski određen da sve prelazi preko njega, da se sve prelama preko nas i nekako svi jako teško živimo i umetnici, i inženjeri, i službenici, i drugi ljudi. Sveli smo se na bazične stvari, tako da je ono što nas oplemenjuje, a to je umetnost nažalost sve manje dostupna ljudima. I to je tragično. Mislim da je najtragičnije kada čovek ne može da zadovolji svoje duhovne potrebe, svoju vertikalu, a umetnost pomaže u tom smislu. Ako to nemate onda se svodite na zombirane ljude koji jadni prolaze kroz život, i ne znajući da su živi.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 13.02.2012.
