Izvor: Blic, 18.Avg.2017, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada nam vreme izmiče iz ruku: Knjiga savremenog nemačkog filozofa Ridigera Zafranskog na srpskom
Postoji li objektivno vreme i kad je njegov početak? Kad nastupi zaborav i prošlost nestane i iz svesti, da li je onda prošlosti bilo?
Na ova i druga pitanja odgovore je ponudio nemački filozof i književnik Ridiger Zafranski (Rüdiger Safranski) u novoj knjizi "Vreme" (izdavač "Geopoetika", prevod Tijane Tropin).
Svojim esejima, na granici popularnog i naučnog, Zafranski je pokazao da je o jako ozbiljnim stvarima moguće pisati tečno i razumljivo, navodi Jasna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Novakov Sibinović, urednica "Geopoetike".
- Vreme je jedno od ključnih i najkompleksnijih pojmova istorije čovečanstva. Svi znamo šta je to, a zapravo ne znamo. Vreme je uzan prolaz između neprošlosti i nebudućnosti; u tom uskom trenutku - sadašnjosti - postoji vreme koje nam stalno izmiče i iz ruku i iz uma, zato je autor rešio da se bavi vremenom iz aspekta njegovih dejstava, pa je podnaslov knjige "Šta to čini vreme nama a šta mi činimo od njega" - ističe ona.
Knjiga je podeljena na deset odeljaka. Zafranski počinje skoro nostalgičnim poglavljem o vremenu dosade, kao nečim što nam užasno fali, čega nema, te dokolice koju smo izgubili. Kaže da se u dosadi vreme najbolje vidi i čuje.
Potom je tu vreme početka - o našoj upitanosti da li je vreme isto što i protok, da li imamo linearnost, početak i kraj, ili bezgraničnost, u kojoj meri sve što učinimo biva uzrok onog sledećeg i gde je mesto slobode čoveka u svemu tome, ističe Jasna Novakov Sibinović.
Vreme brige jedna je od najaktuelnijih tema.
-Zafranski kaže da je briga nadležni organ spoznatljivog vremena. Brigu budi ono što je neizvesno i nepredvidivo u vremenu. Čovek se brine kad gleda u budućnost - otkriva urednica "Geopoetike".
Podruštvljavanje vremena govori o zabludi čoveka koji meša vreme i instrumente kojima se vreme - premda nemerljivo - meri. Druga zabluda je kontrolisanje vremena.
- Autor piše o tome na koji način je bilo važno poštovati distancu i daljinu u prošlom vremenu. Nekada vam je trebalo vreme da reagujete. Niste mogli brzo da odgovorite pismom ili ličnim odlaskom negde. Nekako ste uvek kasnili, ali i mogli pažljivije da osmišljavate svoje vreme. Sada više ne. Imamo utisak kao da nam vreme izmiče - nabraja Novakov Sibinović još jednu zabludu modernog doba.
Zafranski završava poglavljima o odnosu ličnog, svetskog i kosmičkog vremena. Kada govori o našem, ličnom vremenu, pita se: Da li se ono čega se ne sećamo uopšte desilo? Zatim nastavlja o Ajnštajnu i kosmičkom vremenu.
- Segmenti ove gradacije za kraj knjige značajne su u filozofskom, psihološkom i naučnom smislu. Iako napisana romantično i nikako nije oštra, kritička ni osuđujuća, jer se bavi pre svega individualnim i ličnim stvarima u odnosu na velike teme, knjiga jeste društveno angažovana i tera na razmišljanje - zaključila je Jasna Novakov Sibinović.
Ovo je jedna od onih knjiga koja se čita sa grafitnom olovkom u ruci... a, kada završite, shvatićete da ste podvukli svaku rečenicu, poručuju izdavači.
.jpg)
