Izvor: Politika, 05.Nov.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada džez zavede…
Na nedavno završenom Beogradskom džez festivalu zabeležena je najveća poseta još od 2005. godine. I to u vremenu krize, kada su koncerti konzumentima, čini se, poslednja rupa na svirali
Slogan ovogodišnjeg, 26. po redu, Beogradskog džez festivala glasio je– Džez zavođenje. Izgleda da publika ne samo što je zavedena džezom, već se može govoriti o ozbiljnoj ljubavi! Možda to najbolje potvrđuje onih 8.000 ljudi koliko je prisustvovalo koncertima na četvorodnevnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << festivalu (28–31. oktobra).
Kada se sumiraju utisci, mora se reći da je Beogradski džez festival premašio očekivanja, jer je zabeležena najveća poseta još od 2005. godine. I to u vremenu krize, kada su koncerti konzumentima, čini se, poslednja rupa na svirali. Tokom četiri dana publika je imala priliku da čuje 15 koncerata na četiri različite lokacije (Sava centar, Dom sindikata, Kolarac i SKC).
Raznovrstan je bio izbor izvođača, ali i muzičkih žanrova– od klasičnog džeza i avangarde, preko elektronike i soula, do brazilskih ritmova. Čuli smo legende džeza: Vejna Šortera, Čarlija Hejdena, Enrika Ravu, francuski „Orkestre nasional de džez”, našeg Kornelija Kovača, ali i Rigmor Gustafson i nove nade, poput Džejsona Morana ili Reut Regev…Publika je hrlila na sve koncerte. Bili smo svedoci neopisive gužve na otvaranju festivala u Sava centru, a šta tek reći za magično subotnje veče na Kolarcu kada je mnogo ljudi ostalo „kratkih rukava” jer karata nije bilo. Utisak ne kvari ni promena lokacije ponoćnog programa tik pred početak festivala, niti kašnjenje i preklapanje koncerata.
Beogradski džez festival danas se, prema rečima Amerikanca Tomasa Konrada, novinara i kritičara magazina kakvi su „Jazz Times” ili „All about Jazz: New York”, može porediti sa bilo kojim drugim značajnim festivalom na svetu:
– Dovesti Džejsona Morana, najboljeg mladog pijanistu, „Kvartet Vest” Čarlija Hejdena ili legendu Vejna Šortera velika je stvar. Divno je što sam čuo dobru, novu muziku o kojoj ništa nisam znao. To sam iskusio na ovom festivalu, slušajući „Orkestre nasional de džez”, Reut Regev, Sine Eg, „Zerkman big beng”… Bio sam na mnogim džez festivalima, ali nikada nisam video tako dobru posetu. Gotovo svi koncerti su bili rasprodati, a ljudi su prigrlili džez sa neverovatnim entuzijazmom. Ako bih morao da izdvojim jedan koncert, bio bi to onaj koji je priredio Enriko Rava. Bilo je to interesantan miks romantike i sirove energije. I Hejdenov „Kvartet Vest” je bio izvrstan. Videli smo visok nivo muziciranja i kreativnosti.
Najviše polemike proteklih dana vodilo se oko glavne zvezde festivala– Vejna Šortera. Dok su neki tvrdili da je u pitanju najbolji džez koncert ikada održan ovde, drugi su bili veoma nezadovoljni.
– Bilo mi je drago što je toliko ljudi prisustvovalo njegovom koncertu, jer su u pitanju sjajni muzičari. Nažalost, nisam osetio da je kreirao snažnu, koherentnu muziku na nastupu. Šorter je postao dovoljno čudan u svojim poznim godinama, tako da je ponekad teško pratiti ga– ističe Konrad, a sličnog mišljenja je još jedan džez kritičar, Španac Čema Garsija Martinez, koji piše džez kritike za madridski „El Pais”:
– On je veoma hrabar muzičar, koji iznova otkriva sebe. Ali moram priznati da mi je njegov nastup bio pomalo dosadan, falilo mi je „krvi”…
Umetnički direktor festivala Vojislav Pantić kaže da je namera organizatora bila da predstave jednu veliku zvezdu džeza, očekujući pri tom odziv publike, ali i reakcije.
– Vejn Šorter je ispunio i jedno i drugo. Na njegovom koncertu u Sava centru bilo je više od 2.000 ljudi, a posle nastupa publika je dugo prepričavala šta je doživela, ulazeći u onaj tip diskusija kakav želimo da izaziva jedna prvorazredna umetnička manifestacija. Ali uključivanje u program Vejna ne znači da ostali deo programa nije bio na jednakom umetničkom nivou kao prethodnih sezona – raznovrstan i visoko kvalitetan.
To potvrđuje i Martinez, koji je zadivljen i brojem posetilaca.
– Čini mi se da se ovde radi na tome da se ljudi uvuku u slušanje džeza. Osim toga, ovde publika ima mogućnost izbora. Imali ste Vejna Šortera, koji je broj jedan u džezu, ali i Džejsona Morana, mladu zvezdu u usponu. Dakle, širok raspon. I u ponoćnom programu imali smo sve – od avangarde do muzike za ples. Šta drugo poželeti? Ako treba nešto da izdvojim, bili bi to nastupi „Orkestre nasional de džez” i naročito Enrika Rave.
I ovoga puta ponoćni program, koji je punio SKC i Kolarac, pokazao se kao važan deo Beogradskog džez festivala. Iako neka imena nisu baš imala veze sa džezom, gotovo svi koncerti bili su rasprodati, a retko ko će zaboraviti atmosferu sa nastupa Alis Rasel, zapaljive ritmove „Kraka i Smaka”, zavodljivu kombinaciju bosa nove i džeza „Azimuta”, švedsku verziju sambe Magnusa Lindgrena, sjajan vokal Sine Eg ili domaće adute – „Zerkman big beng” i „Panonija projekat”.
Mnogi su proteklih dana bili svedoci oduševljenja umetnika ovdašnjom publikom i samim festivalom. Sine Eg nam je, tako, pred nastup sa ushićenjem pričala o Beogradu, a bubnjar njenog benda je, po nagovoru prijatelja, jedva čekao da „okusi” noćnu zabavu u prestonici. Članovi benda Izraelke Reut Regev su druge večeri festivala svoje izvođačke pasove ustupili ljubiteljima džeza koji nisu uspeli da se domognu karata, budući da su bile rasprodate, pa su oni sami na jedvite jade ušli u zdanje SKC-a. Džejson Moran se sa svojim pajtašima poslednje večeri festivala „umešao” među publiku i đuskao uz Lindgrenovu sambu. Mnogim umetnicima nije bilo teško da posle koncerata ostanu još satima u sali i da daju autograme, druže se sa publikom… Ili da sa entuzijazmom, i bez honorara, učestvuju na radionicama u školi „Stanković”. Ove navode potvrđuje i Tomas Konrad, kao nepristrasan „sudija”:
– Kada sam pričao sa muzičarima, bili su oduševljeni i govorili su mi: ovi ljudi su sjajni. Osetili su ljubav i uzbuđenje. Beograd se, izgleda, svakome ko dođe uvlači pod kožu!
Jelena Koprivica
objavljeno: 06.11.2010.
