Izvor: Politika, 09.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada, ako ne sada
Izložbi slika i objekata Jelena Marković dala takav naziv kao odgovor na pitanja prijatelja kada će da izlaže u Beogradu
Jelena Marković, slikarka koja već dve decenije živi i radi u Los Anđelesu, posle nekoliko godina pauze predstavlja se izložbom slika i objekata pod nazivom „ If not now, when?” („Kada, ako ne sada”), do 14. novembra, u Galeriji SULUJ u Beogradu.
Glavni akteri Jeleninih dela su slikane reči, kao zamene za prizor i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narativne scene tipične za tradicionalnu umetnost, kao upečatljive beleške toka svesti. Naslikane reči poput D ONT, SHAME, PAIN... snažno prenose emocije, izmamljuju osmeh , prepoznavanje i vrlo brzo pronalaze put do posetilaca. U kraćem razgovoru za „Politiku”, Jelena Marković kaže:
– Izloženi radovi nastali su tokom ove godine, a naziv izložbe „Kada, ako ne sada” dala sam posle brojnih pitanja prijatelja kada ću, konačno, izlagati u Beogradu.
Na pitanje da li njene slike imaju poruku, slikarka pojašnjava:
– Poruku prvenstveno dajem samoj sebi, a onda i drugima preko slika koje su reakcija na nešto što se dešava u mom životu. Reč postaje glavni akter na moj slici i, samim tim, predstavlja i njeno značenje.
Slogani reklama (do it, drink it), kratki, efektni, raskošno dekorisani i prazni upravljaju masama, njihova poruka je svedena na afirmaciju „sugestiju koja ne sme biti kritikovana i mora biti prihvaćena bez distance”. Za individuu tu nema mesta. A Jelena Marković upravo primenjuje ovaj kanon kako bi uradila obrnuto: beležila unutrašnja stanja, progovorila o suštini u svojim delima....
– Reklame su kratke i toliko puta se ponavljaju da smo postali poput zombija. Reagujemo na njih bez pogovora i idemo da kupimo sve što se reklamira. Meni su se na tom polju bili zanimljivi kratki izrazi, tačnije to kako sa dve reči, znakom pitanja ili uzvika može mnogo da se kaže – objašnjava umetnica.
Na prvi pogled, slike Jelene Marković podsećaju na grafite, iako je njena veza sa grafiti artom minimalna. A na pitanje koliko je boravak u Americi uticao da ono što radi ovako izgleda, slikarka odgovara:
– I pre nego što sam otišla u Ameriku, grafiti su bili moja inspiracija. Bila sam njima fascinirana, ali sam se ubrzo odmakla od njih. Nikada nisam postala grafiti artist, a ovo što radim je nešto sasvim drugo. Grafiti nisu, u svakom slučaju. Amerika je uticala na mene. Tamo sam pronašla svoje mesto na umetničkoj sceni, izlagala sam i samostalno (između ostalih u „Nina frost galeri” u Los Anđelesu) i na kolektivnim izložbama. U Los Anđelesu sam se oprobala i u drugim oblastima, radila sam na filmu, u animiranim ostvarenjima. Zahvaljujući iskustvu sa crtanim filmom, počela sam da koristim specifične boje za slikanje. Bilo je divnih iskustava, poput rada na Džarmuševim filmovima.
Slike koje su izložene u Beogradu će, najverovatnije, otputovati u Minhen, a Markovićeva kaže:
– Zadovoljna sam posle svega. Isprobala sam nove pristupe u samoj tehnici slikanja, što se vidi na ovoj izložbi. U slikanju mi naviru razne ideje, skica je samo polazna tačka. A kada bih doslovno prepisivala skice, umrla bih od dosade.
B. Lijeskić
[objavljeno: 10/11/2009]
