Izvor: Blic, 14.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad zubi trnu od slušanja radija
Kad zubi trnu od slušanja radija
Pre 20 godina, grupa U2 i njen vođa Bono najavili su 'I Will Folow', a onda su poveli svoje obožavaoce uzbudljivim, originalnim putem. Počelo je sa 'War' i 'The Unforgettable Fire', zatim je usledio 'The Joshua Tree', da bi na kraju došao 'PopMart', u kojem je ovaj iskreni irski kvartet, u nastojanju da promeni svet i napravi od njega bolje mesto za rokenrol, zaodenuo svoju muziku ironijom i finim humorom. Bono i njegovi prijatelji (Edž, Adam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Klejton i Leri Mulen Junior) to čine ozbiljno, s velikim ciljevima na umu i sa dobrom, angažovanom muzikom kao svojom osnovnom misijom. Dvanaesti album grupe 'All That You Can't Leave Behind' nimalo ne razočarava u tom pogledu. Dugogodišnji obožavaoci U2 će svakako uživati u povratku na klasično umeće pisanja pesama, uporedo sa eksperimentalnim elementima i nagoveštajem novih pravaca u budućnosti. Pre nego što se pojavio vaš najnoviji album, bilo je mnogo spekulacija o tome kako će zvučati. Čak se pričalo da će to biti gnevna rok ploča. Šta ste vi kao grupa tražili?
- Pesme. Baš tako. Smatrali smo da je došlo vreme da se pišu pesme sa melodijama koje ćete moći da čujete s druge strane ulice i kroz zidove. I da ograničimo naše opcije tako što ćemo pisati upravo o tome i o umirućoj umetnosti singla, zato što se nalazimo u eri popa. Ali, naravno, svi veliki rok bendovi su bili i pop grupe, uključujući 'Nirvanu'. Sećam se da je Kurt Kobejn jednom rekao: 'Mi smo pop grupa. To je pop pesma.' Pri tom je govorio o 'Smells Like Teen Spirit'. I nije se samo šalio. Imate klince koji se nalaze u središtu današnje pop scene. Kako vi gledate na taj svet?
- Ponekad se razbesnim kada pomislim da su stvari postale previše slatke; osećate se kao da vam svi zubi trnu samo od slušanja radija. Ali, tip iz Švedske Maks Martin ume da udari u pravu žicu i voleo bih da ima više bendova sa smislom za pravu stvar. Klinci umeju da prepoznaju škart. Ponekad imam običaj da kažem: 'To je divna melodija. O čemu je?' A klinci mi uzvraćaju: 'Nije bitno o čemu je. To je melodija.' Bitno je da u njoj uživate, i tačka.
Tekstovi su provokativni kao i obično i ima dosta aluzija na odnose koji su doživeli neuspeh. Koliko u tome ima autobiografskog?
- Oni nisu bukvalni, ali su istiniti. Uzimam ruku od jednog iskustva, nogu od drugog i spajam ih. Često su to stvari koje se događaju u vašem domu ili vašoj porodici, ja samo pokušavam da ih oživim. Recimo, 'Njujork' nije moja priča; reč je o osobi kojoj je dosta mirnog života u predgrađu i koja odlazi u veliki grad u nadi da će je velegrad prodrmati i pomoći da otkrije sve aspekte svoje ličnosti. I to je nešto što se dešava. Ali, to nisam ja. Meni bi u ovom trenutku prijalo malo predgrađa. Zahvaljujući 'Beautiful Day' album ima snažan početak. O čemu je ta pesma?
- Stihovi su napisani veoma lako. Interesantna mi je ideja da možete da izgubite sve - jednu ljubavnu vezu, svoju imovinu, baš sve - i da se osećate sjajno. Lepo je pustiti u etar ideju da ponekad kada se ljudi nalaze na samom dnu najzad shvate ko su i za šta su sve sposobni. Meni se dopada pomisao da čovek uvek može da počne ispočetka, da ne morate da idete putem koji vam je pripremljen ili ste ga sami sebi pripremili u prošlosti, nego da možete ipak da skrenete levo ili desno i nastavite dalje. Jedino što verovatno ne možete, to je da sedite skrštenih ruku i nikuda ne mrdate. To je zanimljiv komentar s obzirom da ste kritikovani što niste ostali tamo gde ste bili, naročito posle 'Popa'. Da li novi album predstavlja svesnu reakciju na to?
- Znali smo da ćemo ovim albumom podići prašinu i da će mnogi ljudi da kažu da je U2 udario u umetničku žicu i da može da živi od stare slave. Smatrali smo da treba da napravimo nešto što će biti zaista lepo, što neće biti u modi samo ove nedelje, ali će ipak odražavati sadašnji trenutak. Jednostavno smo želeli da bacimo drugima rukavicu i poručimo im da pišu bolje pesme od nas ako mogu, ko god da su. To je generalna ideja albuma. CDC/JS
