Izvor: Blic, 14.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad smeh postane krik
Na sceni, za omanjim stolom na kome je mastionica, sedi otac Anđelko (Tihomir Stanić), a uz njega stoje sinovi Slobodan (Miloš Lazić) i Jugoslav (Nikola Jovanović). Razmenjuju britke i duhovite replike. Nedaleko od njih, uz trošni kredenac stoji mati (Danica Ristovski). Uznemirena i brižna. Čuju se primedbe reditelja... Teče proba predstave „Falsifikator” pisca i reditelja Gorana Markovića, čija je premijera 17. maja u Beogradskom dramskom pozorištu.
Smenjuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se scene i dijalozi koji oslikavaju i duhovitu i gorku teatarsku priče o padu jednog čoveka koja se odvija paralelno sa (ras)padom države što mu je bila ideal. Reditelj Marković daje nekoliko indikacija, zatim za „Blic” kaže: „Iako tema nije nimalo laka, naprotiv, verujem da će predstava biti vedra. Napisao sam ovaj komad kao narudžbinu „Gete instituta”, a u okviru projekta kojim se obeležavaju dve decenije pada Berlinskog zida. U tom projektu učestvuje 19 zemalja, a ovaj komad predstavlja Srbiju. Dakle, zadata tema bila je pad u bilo kom vidu. Izabrao sam pojedinačni, lični pad junaka koji se poklapa sa početkom (ras)pada zemlju u kojoj smo živeli, Titove Jugoslavije. A, nepretenciozno, bavimo se i onim što je tu zemlju načelo. Po mom uverenju, pad Jugoslavije je počeo krajem šezdesetih, mnogo pre svih krvavih događaja koji su usledili. Vezujem to za krah ideala '68. Propast sveopšte pobune i tadašnjih pokušaja mladih ljudi da žive u skladu sa svojim idealima jeste koren posrnuća. Mislim da je sa junskim gušenjem pobune beogradskih studenata '68. zapravo počeo raspad zemlje. Možda to i nije istorijski utemeljeno, ali ja se istorijom i ne bavim. Glavni junak je u izvesnom smislu filantrop: iz neke vrste čovekoljublja besplatno je falsifikovao i verovao je da je Jugoslavija idealan svet. Njegovo posrnuće koincidira sa početkom pada države. Sve je to u ofu, a u centru je Anđelko i njegova priča.”
Glavnog junaka Anđelka tumači Tihomir Stanić. „Goranova drama je umetničko delo za sebe”, kaže za „Blic” Stanić. „U njoj ima par anegdota iz mog detinjstva i života moga oca, plemenitog čoveka koji je veoma držao do obrazovanja.
Anđelko je plemenit čovek, direktor škole, koji daje svedočanstva ljudima koji nisu završili školu. On to ne naplaćuje, već radi u želji da im pomogne. On nas u ovoj predstavi svojom dirljivom plemenitošću vodi kroz priču o drugim dešavanjima. Jer, savremenik je i učesnik prelomnih, dramatičnih trenutaka u ondašnjoj Jugoslaviji.”
Miru, Anđelkovu suprugu tumači Danica Ristovski koja za „Blic” kaže: „Njena porodica je već četiri puta bežala, a suprug dvaput jedva izbegao hapšenje, tako da je ona od početka do kraja u latentnom stresu. Patrijarhalna žena, odana porodici, čini sve u strašnim okolnostima kako bi porodici bilo što bolje. Ona nikako ne odobrava muževljevo falsifikovanje diploma, ali i to podnosi zbog ljubavi.”
Goran Marković ovako formuliše možda i poentu predstave: „Veliko pitanje je šta je bolje, a šta gore: biti bez iluzija i skapati od ljudske pokvarenosti ili živeti u njima što, naravno, ima svoju cenu. Biti nesvestan i nesrećan, ili obrnuto.”
I na kraju: „Ovo je crna komedija. Duhovitost je zamena za jaukanje. Tragedija i komedija su različite forme izražavanja koje potiču iz istog izvora; da biste na nešto reagovali, treba da vas se tiče. Ne možete se smejati stvarima koje vas ne tište”, kaže reditelj Goran Marković.
Umetnička ekipa
Uloge tumače Tihomir Stanić, Danica Ristovski, Miodrag Krivokapić, Danijel Sič, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Ivan Tomić, Savo Radović i drugi. Kostimografiju potpisuje Ljiljana Petrović, scenografiju Miodrag Tabački, a muziku Zoran Simijanović.
