Izvor: Politika, 25.Sep.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad slika govori o tragovima
Šemsa Gavrankapetanović, beogradska slikarka, posle šest godina pauze izlaže novi ciklus slika u Galeriji ULUS-a
Posle šest godina pauze, slikarka Šemsa Gavrankapetanović predstavlja sedelima iz novog ciklusa, u Galeriji ULUS-a. Umetnica ističe da pripada beogradskoj školi slikanja, Akademiju likovnih umetnosti je završila u klasi Nedeljka Gvozdenovića 1968, a postdiplomske studije kod Stojana Ćelića. U autorkinoj potrebi da spozna vreme u kom živi nastale su slike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čiji su nazivi veoma rečiti, da nabrojimo neke: „Mapa odlaska”, „Tragovi u sivom”, „Znakovi pored puta”, „Znaci vremena”...
– U Galeriji ULUS-a izložila sam 24 rada, u kombinovanoj tehnici. Moja prethodna izložba održana je 2004. u Kulturnom centru Beograda i bila je u celini posvećena pismu, kao izumu ljudske civilizacije, koje je obezbedilo komunikaciju među ljudima. Međutim, poruka ne mora biti samo pismena, već su značajni svi drugi znakovi koje čovek ostavlja u svom životu. Prolazeći kroz razne prostore mi ostavljamo trag, kao što ostavlja trag fosil u steni. Bilo je zanimljivo da probam da umrežim toponime koje je čovek obeležio. I da pravim neke mape mogućeg kretanja: mapu odlaska, mapu lutanja... Što se vidi na izloženim slikama, objašnjava Šemsa Gavrankapetanović.
Na pitanje kako ljudi razumeju i reaguju na njene slike, umetnica odgovara:
– Lepo u našem poslu je to što čovek ne samo da ima osećaj pribežišta, već i mogućnost komunikacije sa drugim ljudima. Moje slike su ranije bile dramatičnije, govorile o tragičnijim događajima i ljudi su i na to reagovali, a ova izložba se posetiocima veoma dopala. Inače, imam potrebu da sliku gradim, na posebnoj podlozi, tako što je stružem, skidam, ponovo nanosim boju… Želim da slika govori o tragovima koje ostavljamo za sobom i da ima sposobnost da postane organska celina koja se stvara sama.
Šemsa Gavrankapetanović ističe da su na nju uticali profesori Nedeljko Gvozdenović i Stojan Ćelić, koji su se istinski bavili svojim studentima:
– Mi smo od njih dobijali knjige, razgovarali su sa nama studentima, znali su šta nam se dešava u životu. Ćelić mi je pomagao kad nisam imala novca, pronalazio mi dodatne poslove. Bili su izuzetni pedagozi i umetnici. Ponela sam od njih neko bogatstvo i sigurno su me odredili kao umetnika. Pored obrazovanja, umetnika određuje i poreklo, pejzaž u kom se rodio, a to je moja Hercegovina. Volela bih da se iz mojih slika mogu da iščitavaju prostor i vreme koji su me odredili. To bi za mene značilo biti moderan, biti u dosluhu sa svojim vremenom, okruženjem, pejzažem iz koga potičem, sa svojim uspomenama.
B. Lijeskić
objavljeno: 26/09/2010
