Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se ume, i hoće najbolje
Centar za kulturu Kladova odavno se pročuo izuzetnim scenskim uslovima i visokim kulturnim standardima
Kladovo – Da se novi grad struje Kladovo ne zaparloži u provinciji presudno je doprinela Hidroelektrana „Đerdap” koja je ovde 1976, četiri godine nakon što su njene moćne turbine puštene u rad, sagradila jedan od najlepših i najfunkcionalnijih domova kulture u Srbiji. I sada je, zahvaljujući brizi ovdašnjih kulturnih poslenika, kao nov. Na njegovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliku i lepu pozornicu godinama rado dolaze glumci iz svih beogradskih pozorišta i bivaju zatečeni izuzetnim scenskim uslovima.
Redovno i rado ovde dolaze i glumci komšijskog zaječarskog pozorišta „Zoran Radmilović”, a svakog septembra i novembra na kladovsku scenu stigne i poneka muzička i pozorišna predstava iz programa obližnjih tradicionalnih festivala u Negotinu i Zaječaru.
Tako su dobrim uslovima postavljeni visoki standardi kulturnog življenja u nevelikom podunavskom gradu. Rodila se tradicija. Pod krovom ovdašnjeg velikog Centra za kulturu koji od pre dvanaest godina objedinjuje delatnosti Doma kulture i Doma omladine, nema mesta jevtinoj estradi. Publika je odavno brojna i navikla na vrhunske predstave. Lepo se prima i lokalni amaterizam koji nalazi uzore u brojnim gostujućim pozorišnim i muzičkim predstavama, književnim i naučnim tribinama.
Srećna je okolnost što već duže od tri decenije o kulturnom životu u Kladovu brinu izuzetni entuzijasti. Pamte se po tome Miodrag Nikolić i Dragan Todorović, a poslednjih dvanaest godina svi uspesi kladovske kulture neraskidivo su vezani za ime Žakline Nikolić. Toliko ona rukovodi Centrom za kulturu, a u kulturnom životu Kladova deluje već dvadeset dve godine. Ona je „kriva” za visoke standarde, za uhodanu saradnju sa kulturnim ustanovama u Beogradu, Zaječaru i Negotinu, za poslovično prepoznatljivu čistotu više od tri hiljade kvadratnih metara scenskog prostora u Domu kulture i Domu omladine. Mnogi se čude kako ova preduzimljiva žena svake godine, donacijama i sponzorstvom, obezbedi između četiri i pet miliona dinara za tekuće održavanje.
Kažu da Žaklina sve može, a ona uzvraća da su visoki standardi postali navika i tradicija. Tako je krenulo od početka. Tako su najbolji beogradski ansambli stekli naviku da dolaze u Kladovo kao na lepi provod. Nikad manje od šezdeset programa godišnje se ne izvede na ovdašnjim scenama. Često poznati umetnici i sami zovu da podsete kako je vreme da budu pozvani. Ne ucenjuju honorarima. Žele ponovo da vide Đerdapsku klisuru, Trajanovu tablu, Trajanov most, rimsko utvrđenje Dijanu, tursku tvrđavu Fetislam i da uživaju u lepotama nacionalnog parka Đerdap. Sklopljena su i mnoga prijateljstva beogradskih umetnika sa đerdapskim alasima i brodarima.
– Uvek među prvima ovde se igraju predstave Jugoslovenskog dramskog, Ateljea 212, Zvezdare teatra i Beogradskog dramskog pozorišta, kaže Žaklina Nikolić. – Na velikoj sceni našeg Doma kulture godišnje bude najmanje dvanaest predstava profesionalnih ansambala. Profesionalci hvale našu scenu, našu šminkernicu, čistoću, našu publiku. Istinski je ta publika nedavno uživala i u baletskoj prestavi „Orfej u podzemlju”.
Ima na ovdašnjim scenama i pravog izvornog folklora, a u galerijama izložbi domaće radinosti sa đerdapskog područja i modnih revija pri ovdašnjem Centru radi i Udruženje tkalja „Đerdapski vez”. Američka fondacija ADF poklonila im je šest razboja. Na tim razbojima i na još četiri razboja članica Udruženja obučene su mnoge mlade Kladovljanke i izatkano prilično toga što je prodato turistima.
Dobra je saradnja i sa arheolozima, istraživačima đerdapskog područja. Centar za kulturu sarađuje i sa Udruženjem za brigu o podvodnoj arheologiji. To Udruženje osnovala je pre tri godine arheolog Gordana Karović, koja ovde realizuje projekat višegodišnjeg podvodnog istraživanja Trajanovog mosta.
Najzad, Centar je počeo da se bavi i izdavaštvom. Prvo je objavljena izuzetno zanimljiva knjiga „Dnevnici pobednika” kladovskog autora Višeslava Živanovića. Živanović je imao retku sreću da dođe do zanimljivih dnevnika petorice solunaca iz kladovskog kraja. Isti autor je pripremio i knjigu o građanskim kulturnim udruženjima u Kladovu u 19. i 20. veku, a nedavno se pojavila i njegova publikacija o predaji kladovske tvrđave Fetislam Srbima 1867. godine.
Ipak, najveći izdavački poduhvat ovog centra je monografija o vajaru Mihailu Tomiću autora Vere Jovanović. Reč je o izvesnom iskupljenju posle ogrešenja Kladovljana prema njihovom velikom sugrađaninu, rođenom u obližnjem selu Rtkovu. Njegova poslednja želja u testamentu bila je da bude sahranjen u Kladovu ali, spletom okolnosti, do toga nije došlo. Neizvesna je i sudbina njegove izuzetno zanimljive skulpture „Hajduk Veljko na konju” o čemu je „Politika” više puta pisala. Skulptura je ostala u gipsu, ali je neizvesno da li još igde postoji pošto se oko ostavštine umrlog umetnika spore mnogi naslednici.
Stojan Todorović
[objavljeno: 20.01.2008]
