Izvor: Politika, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad roboti marširaju
Da li će uskoro ulicama umesto ljudi hodati roboti?
Uz sve svoje dobre i loše posledice, Francuska revolucija je prva pre više od dva veka donela zakon koji do danas nije primenjen u svim zeljama. Pod nazivom "Prava čoveka i građanina", najavila je novo doba u kojem bi svi građani bili jednaki, obuhvativši radikalne promene koje su se dogodile s tri reči: sloboda, jednakost, bratstvo. Sve je bilo u redu kao proklamacija, samo su se sredstva za njihovo ostvarenje vrlo brzo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretvorila u teror koji je trijumfalno, sa spravom zvana giljotina, svim snagama pokušao da ostvari te proklamovane ciljeve. Iako nije dugo trajala (pet godina), ali taman toliko da su se Parizom svakim danom kotrljale glave, a na kraju i glava njenog glavnog inspiratora i vođe Robespjera, ostavila je duboke posledice u čitavom svetu.
Pominjemo Francusku revoluciju zato što pre nje, koliko znamo, istorija nije iznedrila zakon o nečijoj zaštiti, a ako jeste on nije bio tako sveobuhvatan i pun elana. Zbog događaja koji su se u protekla dva veka zbila, naročito u krvavom dvadesetom veku, a koji su bili inspirisani delom giljotiniranih francuskih revolucionara, u stranu su bili gurnuti i njeni humani ciljevi.
Tek u veku u kojem su milioni stradali, bilo na ratnom bojištu, u nacističkim logorima ili sovjetskim gulazima, naročito u decenijama posle Drugog svetskog rata, osnovane su prve organizacije za zaštitu. Uz to, dogodilo se i nešto što niko nije očekivao – danas postoji više udruženja za zaštitu životinja, nego za zaštitu čoveka i građanina. Da li zato što se svi pomalo plaše da će ih odmah proglasiti za sledbenike francuskih revolucionara, ili zato što se podrazumeva da je čovek dovoljno zaštićen?
Ne, naprotiv, on je postao "zverka" koju najviše love i ubijaju – u ratovima koji se vode ili tinjaju širom sveta ili, rečeno sofisticirano, milioni ljudi umiru od gladi, a pomoć koju dobijaju retko stiže ili uopšte ne stiže. Za neke saznajemo tek onda kad neka od filmskih ili drugih zvezda, u neprikladnim toaletama za takvu priliku, poseti gladnu decu, od kojih su ostale samo ogromne oči i kosti.
Iako čovek nije na spisku zaštićenih vrsta, valjda zato što zaštita prirode i celokupne atmosfere podrazumeva da je samim tim i on zaštićen od istrebljenja, kao da se svi pomalo plaše one revolucionarne Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Odgovori koji se čuju demagoški su kao i oni koji su se izvikivali u revolucionarnim vremenima, u tom smislu što se sve pokriva jednom magičnom reči. Ta reč koja danas automatski sve rešava naziva se demokratija, kao da su oni koji imaju moć i vlast zaboravili da je taj izum starih Grka imao i velike mane. Sokrat se mirno povinovao onom što je, verovatno, usmeno izlagao na nekom grčkom trgu, a što mu je Platon kasnije u svojim dijalozima pripisao. Mirno je popio kukutu i otišao u Haronovu barku. Aristid je bolje prošao – prognan je iz Atine u neku nedođiju zato što je nekim svojim sugrađanima koji ga nisu ni poznavali, smetalo to što svi govore o njegovoj pravednosti!
Ima li onda izlaza za najinteligentnije biće na zemlji? Ima, ali da se prethodno pretvori u robota koga je sam stvorio? U ovom zahuktalom i ludom svetu, kako je nedavno najavljeno, do kraja godine u Južnoj Koreji roboti će zakonski biti zaštićeni od ljudskog zlostavljanja! Gde je u svemu tome čovek? Mnogi sigurno misle da nas je mnogo na ovoj planeti i da je čovek najmanje važan, odnosno da je "lov" na njega otvoren svakog dana u godini. Ne šalimo se uopšte – pre više godina u Americi je čak snimljen film u kojem je glavna zabava zatvorskih čuvara i njihovih prijatelja biranje zatvorenika koje će potom, i bukvalno, loviti s vatrenim oružjem u rukama!
Šta nam preostaje? Izgleda da je najbolje da se jednog dana svi pretvorimo u robote, pošto su oni već sad značajnija i zaštićenija vrsta od ljudi. Liči na fantastiku, ali, kao što se vidi stvarnost je u svakom pogledu prevazilazi.
Milka Lučić
[objavljeno: 21.06.2007.]
