Izvor: Politika, 27.Okt.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad reči ožive Prizren
Deo rukopisne zbirke reči iz Prizrena Dimitrija Čemerikića, prikazan je maštovitom izložbom u Galeriji nauke i tehnike SANU
Ko je „đununlija”, a ko „dečanska neprelja”, kako je „Toma Karafera” dobio nadimak, i još mnogo toga može se otkriti na izložbi „Prizren – život u rečima”, do 30 oktobra, u Galeriji nauke i tehnike SANU, u Beogradu. Autori postavke su Snežana Petrović i Toma Tasovac, a zajednički je organizuju Institut za srpski jezik SANU i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Centar za digitalne humanističke nauke. Jedinstvena rukopisna zbirka reči iz Prizrena, koju je marljivo beležio Dimitrije Čemerikić (1882–1960), general, učesnik dva balkanska i dva svetska rata, nosilac 17 odlikovanja za ratne i mirnodopske zasluge, svojevrsna je enciklopedija Prizrena. Značajna ne samo za izučavanje srpskog jezika, već i za susret sa duhovnom i materijalnom kulturom ovog grada s kraja 19 i početkom 20 veka. Pored lingvističkog, zbirka ima i kulturno-istorijski i etnografski značaj i jedinstveni je spomenik naše nematerijalne kulturne baštine.
Tokom života Dimitrije Čemerikić je sakupio i leksikografski obradio više od 16.000 reči iz svog rodnog grada, a u Galeriji nauke i tehnike je maštovito predstavljeno trideset pet reči iz njegove zbirke. A to izgleda ovako: rukopisi na ceduljicama su u originalu plastificirani i izloženi na prozračnim kutijama, a odmah pored nalaze se njihovi prepisi i adaptacija sa dijalekta na savremeni jezik. Posetioci mogu da čuju snimke izvornog prizrenskog govora, ali i da vide istorijske fotografije (vlasništvo Etnografskog muzeja) i video-snimke savremenog Prizrena. Uz svaku kutiju je priložena lupa kojom se jasnije može pročitati rukopis, a za ovaj maštoviti dizajn postavke zaslužni su Isidora Spasić i Igor Vasiljev. Drugi deo izložbe je digitalizacija rukopisne zbirke, koja je u trošnom stanju, sa arhivom od 24.000 skenova. Aktivirana je interaktivna veb-platforma http://prepis.org, preko koje će javnost moći da se upozna sa celokupnom digitalnom zbirkom Čemerikićevih rukopisa. Snežana Petrović, jedna strana u autorskom dvojcu postavke pojašnjava izložene eksponate:
– Dimitrije Čemerikić nije bio lingvista i nije koristio jezičku metodologiju, zato je njegova zbirka mnogo više od dijalekatskog rečnika. Ona sadrži spisak imena, prezimena, nadimaka i priča iz porodične istorije prizrenskih Srba, Turaka, Albanaca, anegdote i priče o njihovoj odeći, jelu, o međunacionalnim, socijalnim odnosima. Upravo zato pred nama oživljava čitava epoha i zaboravljeni deo istorije Prizrena, a ovom postavkom pokazujemo da je kulturu kolektivnog pamćenja moguće osavremeniti. Prizren je jedan od retkih dugotrajnih urbanih sredina u ovom delu Balkana, od 11 veka do danas on je urbani centar. Bio je multinacionalan i multijezički grad u kome su živeli različiti narodi, različitih religija i jezika, ali sposobni da naprave jedinstveni mentalitet i to se iz ove zbirke vidi. Važno je sticanje izbalansiranog pogleda na našu prošlost, da se ne oduševljavamo, ali i ne razočaravamo previše, već da imamo uravnotežen pogled na to kako živeti sa drugim ljudima i kako komunicirati – kaže Snežana Petrović.
Toma Tasovac, direktor Centra za digitalne humanističke nauke ističe da digitalizacija kulturnog nasleđa ne bi smela da postane i njena mumifikacija. Kada transkribujemo tekst, mi zapravo otključavamo tajne rukopisa, arhiva, ljudskih sudbina i na taj način gradimo aktivan odnos prema prošlosti.
Snežana Petrović je u šetnji kroz izložbu zastala kod odrednice „slepo kuče” napisane na cigaret papiru u prošlom veku, koja nam otkriva staro verovanje. Naime tu piše da „dlaka od slepog kučeta“ ima tu moć da natera momka da poludi za devojkom. Kad žena želi da ošamuti muža tako da on samo nju sluša, daće mu dlake od slepoga psa, da on oslepi za sve, osim za nju. Odrednica „Dečanska neprelja” se odnosi na vrlo lenjo i neradno čeljade, a ovaj izraz je nastao po jednoj od figura u manastiru Dečani. Ta figura predstavlja ženu neradnicu. „Đununlija” znači dobrovoljac, A kako je Toma dobio nadimak Karafera govori primer da je Žifo Čerga imao sina Tomu kasapina, tamne puti, koga je verni pas zvani Fero svuda pratio, te je zato dobio nadimak Karafera.
Naša sagovornica navodi i da je Toma Tasovac njen saradnik na značajnom projektu digitalizacije kulturnog nasleđa i jezičkih resursa i tvrdi da je teško predstaviti jezik, na bilo koji drugi način, osim knjigom. Onda smo Tasovac i ja zaključili da je ovo dobra prilika da se jezik predstavi izložbom, sačuva zbirka, a ljudi informišu o blagu koje postoji kod nas.
B. Lijeskić
objavljeno: 28.10.2013.
