Izvor: Blic, 14.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad metla proradi…
Kad metla proradi…
U Wiesbadenu je juče bila Bela nedelja. Dan pred početak uskršnjeg posta. Tog dana pojede se sve masno što imaš u gajbi, a od ponedeljka - gladovanje. Što većini inače, nije strano. Veruje se da te nedelje, ima nešto što baš i nije belo. Grupa veštica, koje se okupljaju i smišljaju pakosti - ovoj ćemo oteti frajera, pun je ko brod, što malo da se i mi ne očešemo o njegovu lovu. Ova ima muža, najlepšeg dasu u gradu, greh je da ga malo i mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne prošetamo na našoj metli. A, onom ?ilkošu što voza sportnjake i na njih muva ribe, otećemo auto. Badži sa lancem butika, pokrašćemo garderobu i nabaciti novo perje, da vide ljudi kako su i veštice dobre ribe kad se skockaju. Znajući to, dotični se naoružaju, pa protiv uroka spaljuju stare cipele, jer nije zgodno baciti u vatru nekog Diora, Dolče pa još i Gabanu, a da ne pričamo o Pjaćotiju, Kurežu i drugim svetskim facama. Zato uzmeš neke prapotopske zepe koje je nosila još tvoja pokojna baba, izan?ale patike od pre svih naših svetskih ratova…kresneš šibicu, misleći kako veštice nemaju ONO da uskaču u plamen. Neki pak, zabadaju noževe na vrata, a kako u hladnom i toplom oružju, hvalabogu ne oskudevamo, te Bele nedelje, dok nam mast curi niz bradu, na vratima - utoka do utoke. Danas je ponedeljak. Svi su isti. I siromašni i bogati. Poste, kao da niko nikad kintu nije video. I sve tako, dok ne do?e dan za tucanje. Kad isuču jaja, videćemo da ih neko ima onoliko, a neko - tek po koje. I još bitnije, dok ih jedni boje lukovinom, drugi ih oblepljuju zlatnim listićima. Kako ovo nije bajka, ni veštice nisu ono što su bile. U svoj tefter zabeležiće, gde se isplati jurišati sledeće godine. Bez obzira na vatru i noževe.
